Просветни гласник

518

уплив ветра на брзину звуеа

тове. Праволинејно а једнако кретање производи евака тренутна сила, која тело покреће, а на путу не наиђе на никакву сметњу. Код овог кретања брзинои кретања се зове пут кога тело, које се креће, за јединицу времена учини. А за јединицу времена обично се узима секунда. Из саме де®иниције једнаког кретања сљедује, да је то кретање константно, Јер код њега на целом путу, делови пута, који су за једнака времена учињени, јесу једнаки. Усљед тога кад је време два пута, три пута итд. веће то ће и пређени путови два пута, три пута итд. постати већи; дакле из овог последњег сљедује да између пута и времена постоји нека зависносг, која се краткоће ради може представити Формулом : 8 = [(I) т. ј. пут је Функција од времена I , гато ће онет рећи, кад се време мења онда се и пут мења, а може и обратно бити. Кад тело за једнака времена преће неједнаке путове, онда се такво кретање зове ироменљиво. Једнако-променљиво зове се оно кретање код кога брзина за сваку следећу јединицу времена за исту величину прирашћује. Једнако-променљиво кретање може бити двојако : једнако-убрзавајуће и једнакоуспоравајуће кретање како кад брзина за исту величину прирашћује или се смањује. Једнако променљиво кретање се јавља онда, кад је дејство силе, која тело у покретање поставља, постојано. Врзина код променљивог кретања није витпе она која је код једнаког кретања но са свим друга нека, а то с тога што путови пређени за једнака времена нису више једнаки. Код оваквог кретања под брзином се разуме, она брзина, коју је падајуће тело на крају јединице или датог времена добило усљед дејствовања неке константне силе и с којом се после и даље креће кад и нрестане дејствовати та сила, који га је произвела. Н. пр. ако каква сила и то константна дејстврје 1 секунду на неко тело и на крају тог времена да му бт>зину 20 ом -; па после тог времена престане дејствовати, онда ће се тело и даље (за сваку следеђу јединицу времена) са том брзиком од 20 с - м кретати. Што је и опитом доказано. Мимо ових побројаних врста кретања тела, које обухвата и Физика, има још неких других, која спадају у домашај механине и која се зову

сложена кретања. А под сложеним кретањем разуме се оно кретање које постаје из простих кретања т. ј. резултирајуће кретање изиећу простих кретања зове се сложено кретање. После ово ш колико речи нроговорених о разним врстама кретања, запитаћу се, па какво је кретање у горњем датом задатку ? Ради одговора на ово питање, ваља се сетити самог задатка у коме је дато, да се ло правој АХ креће тачка од А према X са постојаном брзином С ј ; у исти мах креће се по правој која увек везује М са средиштем В тачка М са постојаном брзином с 2 , тражи се геометријско место тачке крећуће се. Овди се замитаља да из В као центрума дејствује нека сила, која нринуђава кретајућу тачку да за једнака времена пређеједнаке путове по правој МВ, која мења положај са кретањем тачке М по правој АХ. Дакле крећућа §е тачка изложена двома равнородним кретањима, од којих се једно врши у истом правцу, а друго мења свој правац. Уељед таквих кретања, геометријско место кретајуће тачке ће бити крива путања, по којој ће се тачка, која се креће, такође једнаком брзином кретати. Ту криву путању, по којој се крећућа тачка движе, имам изнаћи и проучити у колико задатак захтева; што ћу моћи учинити тек пошто јој једначину изна^ем, по захтеву задатка, у полним координатама. За изналажење геометријског места тачке т потребно ми је да ее сетим да су за ј^днака кретања а са брзимом с х и с. г једновремени путови ово : сЈ и с 2 1. Ако сад са 8 ј означим пут кога крећућа се тачка по правој ЛХ за време I пролази са брзином с х а са $ 2 пут кога кретање по пра.;ој МВ за исто време учини са брзином с 2 , онда , по дефиницији једнаког кретања, постоје ови обраеци: = с х 1 зо —— С-Ј/ Помоћу ова два обрасца у стању сам изнаћи геометријско место крећуће се тачке т овако: треба у оба горња обрасца у место I постуио етављати све могуће вредности почињући од 0 па до со; I добивене отуда вредности за пут за одговарајуће