Просветни гласник

РАД У 1 РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШЕОЛЕ

527

С — — С Х С08 (X + |/с/— с/ 2 бГП~ « у овом случају ће тачка стићи у I? само тако ако је : V С* — С* 8ГП г « >С ( С05 « ИЛИ С 2 2 > с, 2 СОЗ 2 « -ј- С { 2 8ГП 2 « ИЛИ

најпосле кад Је : с 2

или с 2 >с г , јер ће у

том елучају и време I бити стварно. Образац за време је овај: * =

— С г С08 (х

+ ]/с., 2 — С*8ГП 2 (X Завршујући овај рад о предложеном механичном задатку, наиоменућу да сам мимо овога још и даље свој рад продужио, претварајући општу

Једначину геометријског места тачке т са иолне системе на коеоугле координате узимајући АВ за апцисну осу а ЈХ за ординатну оеу а угао а за угао координатних оса, ири чему сам добио врло кониксну једначину. Па сам тражио даља својства нађене линије помоћу диФеренцијалних рачуна. Нарочито ме у томе занимао онај специјални случај за и — 90° и с г — с.,, у коме сам дошао до доста повољннх резултата. Резултате до којих сам дошао у досадањем раду применићу у сљедећем задатку који и садржи услове за решење предложене теме. (ваетавиће ее).

V I РА8РЕДУ ОСНОВНЕ ШКОИЕ КОД САБОРНЕ Ј ^РКВЕ ВА 1879 8о ШКОЛСКУ ГОДИН У. (наставак)

Сутра дан.. крижуља у руци,

... Сете! ... Теби је, Љубо, остави је; не вал>а! Ко држи

нешто у руци , он се шњим игра, па о њему и мисли а не нази, па неће да научи. (А може и да иепусти, па да му се сломи, и да ее сагиње да је дохвата) Још неки остављају. Сви оставили и сели: скретили руке и наслонили леђа па ћуте и чекају. Она ее поноее е овим јединетвом једнакошћу, и редом. Она уживају у овој збиљи и тишини. Ка што им је уопште мила џака (ларма! то јест вееео и живахан разговор с јачим гласом), тако им је сада и овај ћут мио, јер им долази као неки одмор (од ларме), као нешто ново, као једна разноврсност више. Ако који „квари," ја му еамо рекнем — али не с љутином и заповешћу, но само напоменем: Ти, Лазо, квариш; што мрдаш ; што ее сагињеш; што нешто узимаш. ... И Лаза се брже пожури да поправи, јар сам види да није учинио како треба, како су сва друга деца.

Знате шта ? Знате шта ћемо сад ? Ајде да седимо тако и да ћутимо. Нећемо ништа да говоримо и да радимо, но ћемо само да ћутимо и да еедимо тако, док ја не кажем доста! .. . И да видим ко ће најлепше да седи !... И да не мрда!.. Сви добро!... (Ђутимо). . .. Ајд, и ја ћу да ћу•гим! ... 'Кутим. Сви ћутимо. Муве се чују. Кола сокаком зврје. Неко дете на сокаку виче. Господин Ј. у IV р. виче, и ђаз одговарајући виче. Врапци на пољу, по ходнику и стреји чивкају.... Депо је створити за који часак таку тишину и слушати таку разновреност. Деца то воле. Испрва им буде мало и смешно, па зверају и разгледају смешећи се и чудећи се томе, но кад ваде да се ја чиним невешт, да ја не браним, да ћутим, да ја слушам, да ја седим са свим мирно, и као радознало мотрећи на еве око мене, а нарочито њих поједине, она се мало по мало ућуте, и са свим умире. 1 ... Е добро! Кад тако добро седите и мирујете, онда гледајте

1 1878 Марта месеца дођох с границе и предузех рад који је дотле под замену вршила друга рука са много више тегоба. Деца беху тако без реда, да ја нисам могао доћи до речи. Ако и дођем прекиие ми се, и настане дармар. Сем других мера пзмишљања, досетака и заата, ја сам и ово употребљавао. Ћутала су тако по читаво '/ ( и Ј / 2 сата. ГБима то није било тешко, али им је било чудновато и необично. Код куће су причали да у школи само седе и ништа не раде. Један пут мене срете један ондашњи секретар просвете па ми рече: « ама, родитељи се жале, да им деца ништа не уче! Веле: деца причају да само

еедите у школи, а вишта ве радите!«