Просветни гласник

506

МАТЕМАТИКА И ЕКСАКТНЕ НАУКЕ

или иеки иојави из света светлости, за које је једино математика рекла и предсказала, да их мора бити, као што се после искуством и посведочило. Без упутства теоријног неверујем, да би нам икад падо на ум, да начинимо онако кодо у води, као што збиља јесте. Отуд се види, да је математика важна и од велике помоћи науци, како се машине праве, која даиас јако заседа у обичан живот. Само онај, који не зна, шта је математика може говорити, да се теорија не сдаже увек с праксом, дакле да је теоретско образовоње излишно, или шта више да је штетно. Овде важи основно и главно правидо: „шта је у теорији лажно, дажно је и у пракси и неда се извести." Та, задатак теоретских наука у томе је, дуги и скупи пут искуства уравнити, лутање и пробање скратити. Често ћеш теоретском науком штогод сазнати и научити за некодико сати, што без ње не би могао јдознати ни животом од хиљаду година. На и оно није основано, што се вели, да има и практички образовани техничара, који без икакве предходне теоретске спреме, више вреде и више иривреде него они, који су у истој струди прошли кроз какву добру школу. За таке практичаре рекао бих, да су рођени математичари ; али, да их је предходно још каква добра школа образовала, они би задело још више могли привредити; шта више, они ће често видети, како сасвим обичне главе утеку пспред њих у извађању какве добре мисли наравно номоћу теоретских наука. Ма докле да види нриродно и оштро око, ипак ће кратковид на телескопу даље да види. Теоретска наука неће угушити Фантазију творилицу него ће је само у ред довести. Да није озбиљна наука држала дрску Фантазију МонголФијерову у запту, тешко да би дошао до ваздушне лопте већ пре до каквих кула у ваздуху. Замисли, да на један мах нестане са света свеколике математске науке и погледај с које стране хоћеш, шта би још остало ? Друкчији је дар, који ће науком да дође до практичне користи, који ће од науке себи да начини слугу, а друкчији је обично онај, који ће саму науку да унапреди. Теоретска наука не може а и не треба да ствара чисто индустријалне и техничке дарове; она их само нотпомаже и руководи, нове идеје буди и негује да сазру. Хтети математику бранити, — бити њен адвокат — било би сасвим лудо, јер она тога не треба; но ваља је бранити од нредрасуда. Многи, које му је математика остала сасвим непозната, и који о њеном правом задатку немају ни нојма — многи таки хоће о њеној вредности коју да рекне. Многи би се додуше, било због практичне какве употребе, или можда баш једино из љубави према науци радо с математиком опријатељио и упознао; но у томе послу није имао друге боље прилике, него једино књиге, које ме-

сто да буде вољу за упознање са математиком, оне му је често кваре, а већином су данас такве. Мало говоре срцу, често почињу што могу сувопарније с набрајањем многих, многом почетнику сасвим неразумљивих а често и лажних правила, с навађањем свакојаких знакова и Формула, о којима читалац не зна на што су, него само буне га и убнјају му вољу. Математско знање много би брже освојило веће кругове, да су књиге тако удешене, како би сваки, наравно на то нрипремљени почетник, па био иначе ма и сасвим обичног дара, — могао све што је тамо лако увидети, да је тако, и да се само од себе разуме; кад буду књиге биле боље удешене, сваки ће се морати чудити и дивити, како да није сам дошао на то; тада ће му бити, као да се нечега само сећа, неких мислн и појмова, који као да су некада већ били у његовој глави, а сад их само речима понавља. Аналитична геометрија је најлепши део математике, само ако човек има воље и дара за математску спекулацију. Она је и у практичном и у чисто научном н историјском обзиру веома интересантна и занимљива. Не обзирући се на њену практичну корист, аналитична је геометрнја већ и зато ва 1.на, што ако ње не знаш, не можеш у руке узети ни један знатнији спис о вишим деловима употребљене математике, нити астрономије, а ни механик«, и т. д. У научном обзиру је веома интересантна и занимљива, јер нам казује, како је једна просга и скромна мисао читаву једну науку после скоро двохиљадугодишњег мира и покоја на један мах тако оживела и проширила, да нас је набујала душевна снага однела из чулног света у сасвим чист душеван свет појмова. У историјском обзиру важна је виша или аналитична геометрија зато, јер се из неизмерног мора мисди диже као какво ново сунце изнад хоризонта ниже и .л и елементарне геомегрије. Призната је истина, да је управо историја наука — историја људског духа; њено поступно напредовање, почев од маленог заметка, приказује нам уједно и иостуино развијање људског духа. Човештво расте, јача са знањем и усавршава се њиме; и баш зато је историја наука јако поучна — уздиже нам душу и срце. Она неда да мислимо на мир и покој, него само на непрекидан напредак. Једна мисао нрипада другој; оне се ројеједнаиз друге увек и непрестано; и докле год буде сијало сунце биће и нових мисли, које ће једна другу пратити, једна се из друге развијатн, јер је њихов извор неизцрпив као и време што је. Треба много мисли и много времена, на да се склопи читава наука. Наука није дело једног човека; она је производ од много и много душевних снага; и тек њих много могло је од првих неколико основних мисли