Просветни гласник

508

МАТЕМАТИКА И ЕКСТРАКТНЕ НАУКЕ

би ништа израдили, што би потицало из чисто душевног извора. И то је баш особина сваког духа, што се може да узвиси над снагама нриродиним, те нешто сам изнађе или створи, чега нре није бшш. Језиком математским можеш ма какав обдик овековечити; то не можеш извести ни којим другим језиком, нити икојом вештином. Ма и највештији цртач, да је нацртао лик праоца нам Адама, ипак се не би могао до данас одржати, не би могао до нас оригинал. доспети, јер све што је материјалло, преображава се, губи се; и што би до нас дошло, била би само копија са — не знам, које — копије, јер само тако могла би и до нас доћи. Но како би било са сличношћу ? Оригинала не бн било, с којим би се копија могла сравнити. Но да се је напротив онај облик могао прев°сти у математске појмове, још би ми могли себи представити, какав је био лик у Адама, јер појмови не могу иструнути. Диван је и заиста узвишен проналазак, што можемо тоновима и словима да прибележимо на артију наше мисли и осећаје, па да их шта више и на далеко саопштимо коме нам је воља — скоро да тако што управо и није могао човек измислити. Исто је тако необично, што можемо представе, које нам даје чуло вида, т. ј. слике, да пренесемо у апстрактне појмове, те управо о њима мислимо, затим и то, што анализа може небројено много облика да изазове онолико, колико нам је воља. Зато и вели Даплас: „језик анализе (математике) је најсавршенији језик, ова је моћно средство и оруђе за проналаске." Докле ће дух развијати тај језик, коме тек ако је 300 година, само ако буде и од сад тако напредовао као и досад? А зар нема природа из чега, и од сада по гдекојег генија избацити на свет, који ће науку унапредити ? Анализа (математика) је диван створ људског духа; она је вештачким склапањем простих знакова докучила, шта је управо закон у томе лавиринтском низу појава у светском систему; тек с тим законом може геометар да сазна, какво је данас стање васионе; тек с њиме може смело продирати и даље у будућност, као што се може вијнути и у далеку прошлост, па да се никад не забуни. Анализа нам увек казује јасно, што нам је често у искуству нејасно; она ће увек напредовати; а да ће тако бити о том нам је сведок стална човекова тежња за нечим вишим ; где је тако, ту никад неће бити застајивања. Данас је теорија веома јако развијена; резултати и одредбе њезине а рпоп нису више снови. И баш зато испитивање и истраживање неда нам мира; то је тако силно обузело човеков дух, да данас не застаје ни пред каквом сметњом, нити га може ишта задржати, да даље не иде. Никад неостаје таква тежња без плода и успеха, јер сваким је даном круг знања шири. Додуше

та је наука већ донела зрела плода; будућност ће пак уродити још лепшим плодом. Јер док старијп, још пуни 'духа и воље за рад, стоје на врхунцу и раде, одважни младићи у исти мах већ се лаћају посла, не били ближе дошли пожељеној мети. Заиста је човек у много и много нрилика употребно чудотворну п чаробну апализу (математику) на своју и човечанства велику корист. Ко је ослободуо хирургију, те сме данас да отвори живо око, да ирипомогне ономе да прогледи, који је осЛепио зато, што му је рожњача (согнеа) сувише испупчена ? Није ли то математика била, која је дознала за законе вида ? Збиља, у математици има моћан и диван геније, који човеку само добра чини. Кемија је тек од онда наука, од кад је математику пазвала у помоћ. Само још која чињеница внше, још који Кеплер, па ће се наћи и нов Њутн, те ће и кемија као и астрономија моћи славити своју славу. Заиста је изванредна новија употреба математике у ботаници. Неће дуго времена проћи, па ће се доћи до математског израза, у коме ће бити обележен закон, како је склонљен биљни свет; и тај закон биће најважније открпће у читавој ботаници, те ће послужити као чудотворни кључ, који ће нас одвести чак до првобитних облика биљног царства, он ће нам отворити врата, на која ћемо моћи видети, какав је ночетак развитку п онда, какве су појединости ири даљем развијању. Неће нам се нребацити, да претерујемо, што хоћемо, де се математска наука употреби свутде где се испитује, шта је истина. Наравно, може се све, па н цифре злоупотребити; али узбудемо ли пак правичнн, увидићемо, да је наука о бројевима и аналитичка метода у многим случајевима згодна помоћ, којом можемо доћи до истине, или бар да је упознамо. У васионн влада примеран и од творца утаначен поредак, који су математичари често и с успехом штудирали; они су у онај мах, кад им је испало за руком, с Њутном само нешто издићи вео, под којим се скриваху тајне — пронашли из виђених појава и саме законе. Спомена је вредно, што се покушавало, математику уиотребити и у физиологији (Цајзинг). Тим ће се путем ићи и даље, и напослетку ће се употребити и онде, где човек не би никад ни помислити могао, да ће се моћи употребити. (Хербарт у својој метафизици). Мелодије, које је мало пре компониста створио у својој Фантазији и на артију прибележио — средан познавач, ма их и не чуо, моћи ће чути душевним увом, у мислима читати их и замишљати, какав је ритмичан звек. Но наука о звуку, која је математски стављена на чврсте ноге, учи нас, да извесном тону одговара увек и известан број. осцилација, да тонови стоје један нрема |другом у неким одређеним арит-