Просветни гласник

РОСВЕТНИ ГЛ

ИЗЛАЗИ ДВА ПУТ сваког месеца у свескама од 3 и внше табака. ^ цена је : за србију 12 дин., а за аустро-угарску 15 дин. на годину

Претплата се шиље управи Државне а рукописи уредништву.

штампарије,

XIV СВЕСКА 1. ДЕ^ЕМБРА

Н-' СО 00 о ч

ГОДИНА I

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ДВАДЕОЕТ ТРЕЋИ ОАОТАНАК .24 октобра 1880 год. у Београду. Би.ш су : Председшш др. Ј. Панчић , иотпрсдссдник Ј. Пецвћ; чданови: Ст. Марковцћ, П. Срсћк .ЈВић, Ј. Бошковић, др. ,1. Д кнћ, Ј. 'Борђевић, др. Ј. Валента и др В. Бакнћ. I. Ношто је нредседниЕ отворио седницу, прочитан је занисник од XXII састанка, и пошто не би никакве примедбе, написник је одобрен. II. Носде тога ступио је у седницу нроснетиог Савета нови министар иросвете и црквених послова" госнодин Стојан Новаковић, дошавшп нарочито ради тога, да поздрави нросветни Савет. У нодужем говору изнео је г. министар свој погдед на задатак и рад цросветног Савета. Г. министар подаже ведику важност на ово тедо, које ће му номагати у решавању многостручних просветних питања. Егзистенција оваковог теда може, веди, цео просветни рад да упути на природни развитак. Прпрода никад није једнострана, него су закони њени многостручни. Кад би ми просветне ствари једнострано развнјадп, удаљавади би се од природе , што би бидо погрешно. Наша нросвета има врло много задатака. Посао њен, започет не од дугог времена, живо је напредовао за последњих деценија. У развићу наших школа и свију наших установа у последњим деценијама су у многим иитањима развијане старе традиције и показала се воља и делотворна снага у свима правцима. Да овај напредак, који је свуда иочет, дође до потпуне једрине, томе много може помоћи иросветни Савет. На овом теду дежи једна од главннх услова за развнтак просвете. Својим саветом може оно много помоћи напретку народном. Напредак народни наћи ће се у свакој струци пародног живота. Али одакле извире све? Без сумње нз иросвете. Што данас има наш народ, то је створидо с једне стране јунаштво наших предака, а с друге стране интелектуална, умствена Србија. Тежња за јединством и будућношћу целокупног народа — највише

је створ и заслуга иера и књиге. И дал.и напредак тих идеја зависиће од просвете народне. Хоћемо ли у политици, војсци, индустрији, земљорадњи, трговини панредак, нигде не може бити без просветног рада, без ннсма, школе, књнге, без алата, кога је врховна управа у овој кући, и који се одавде руководи. Зато, ако хоћемо да потражпмо лепшу и сјајнију будућност, у којој ћемо наћи оствареае најмилије идеје своје и наших предака, којп су се тодико мучили за нас, онда имамо да обратимо највећу пажњу нашој просвети. Долазе моменти, као последњих годнна, где питања народна решава војничка снага; али у наше данеј и ово је обично напред приправљено дугим многогодишњим радом просвете. Из духовног живота развија се она снага. која се оживотворава. Нросветни Савет позван је да суделује министру просвете у вршењу дужности његових, да му даје савет у многим питањима. Рад је овог Савета као такога од неоцењене користи. Да бих, вели, показао, како то осећам, ја вам у напред изјављујем захвалност за труд, који будете улагали у овом раду. Ја сам сео на ово место да вас свечано поздравим: срећан вам рад у друштву са мном! Од вашег рада ја се многоме надам. Савет је с особитом пажњом пратио говор г. министра. После овог говора г. министар оиростно се са свима чдановима Савета и отишао је из седнице. III. Ј. Бошковић интерпелише председнпштво, зашто у току од седам недеља није било седница просветног Савета, кад је законом прописано, да се седнице сваке недеље по један нут држе. Председништво одговара, да се састанци просветног Савета нису моглн држати с тога, што је оправљана зграда министарства просвете, где се састанци држе; а у другој којој згради нису се могли држати с тога, што није бидо згодно, да се акта просветног Савета из министарства просвете преносе на друго место. Прима се к знању.