Просветни гласник

РАД У 1 РА:(РЕ; и економише, но игра и растура. На деци ће се иознати сваки траг. Еад се ово све имало на уму до сада; кад се овако радило и сиремило све што ваља; кад је дошло времо да се избрише свака излишна р^ч из наставе, да се створи мустра — ред, да се безредни разговор нретвори у „нитања" и „одговоре" но реду, по један. по дозволи: онда изведемо овако: Внате шта? Хоћу ненгго да вам кажем. Али хоћете ли да слушзте сви?... Е, сете сасвим лепо, и мирно, иа ћу да вам кажем! ... . До сад смо се ми разговарали онако сви заједно, ко је год хтео. Ја сам вас питао, а ви сте ми сви казивали, ко је год знао. А знате ли како раде велики ђаци? Еад учитељ пита, они не казују, опи пе говоре сви, но ко зна, он дигне руку, а учитељ онда пита кога хоће, па он каже за све а они други ћуте и слушају, па ако он погоди добро, а ако он не погоди оно ће учитељ опда да пита другога, па трећега, па све редом ко је год дигао руку, те да види јесу ли сви лепо смислили. Ео иије смислио ништа, он и не диже; он само седи и слуша како су друга деца смислила. Па је л' боље тако? „Јесте." Хоћемо ли и ми тако? „Хоћемо, хоћемо , хоћемо!." .. . (вичу можда носледњи још пут сви у глас). Е» добро; и ја волим; и јест боље тако, као велики ђаци; и ви ћете да порастете Е, па ајде да пробамо, да видим умете ли. Пазите ја ћу негато сад да вас питам, ашга ћете ви да радите? „Ми ћемо сачо да дигнемо руку" (чује се још повише гласона). — Ео је преварио гаврана да испусти месо из кљуна ? Сви ћуте; млоги дижу руке; један заусти да каже па се сети, претрже, и седе мало засгиђен, други га јуначки и с осмејком а неки и с љутином (као бајаги) гледају; ја ћутим и посматрам ко шта ради. Све готово; сви дигли. — Еажи ти, Милане! — Лисица је преварила гаврана. — Ти, Сретеновићу! — Преварила је лисица гаврана. — Ти Блажо! — Гаврана је лисица преварила. — Ти!

ОСНОВПЕ ШКОЛЕ 549 — Лисица је гаврана преварила. — Ти! — итд. Добро!.. Пазите опет, да вас нитам друго нешто, па ви да урадите како ваља. — Која оно животиња има четири руке, а нема ни једну ногу? — Сви ћуте, и већина дигла руку. Неки пису лепо дигли; некиустају; неки мрдају; неки руком машу. — Ти, Драги, ниси лепо дигао до образа; овако близу образа. — Што си ти, Симо, устао? — Не ваља да мрдате! — Не ваља ни руком да замахујете, овако, но да је дигнете па да стоји да не мрда Тако! Сад је свима добро, Тако ваља увек. — Сад кажи ти, Душане ! — Мајмун има четири руке, а нема ни једпу ногу. — Ти! — Мајмун нема ноге.. . итд. Пазите да вас нитам још негато. Ео је видео мајмуна? (Млоги дигли руку). Ео је видео иауна? (Опет млоги). Ео зна како је име нашем Енезу? (Сви дижу и по мало мрдају). Ео зна нешто да прича?... Де, причај! Ео зна како опо људи преваре мајмуна те га ухвате? И тако још више питања без одговарања, сем тек негде негде. Овде није главно оно што се пита, ни оно гато се одговара, но дизање руку, и говор ио реду. Е, тако. Хоћете ли сад да запамтите па увек кад вас год ја запитам, а ви да дижете само руку тако, на ја да вас питам те да казујете ио један, као велики ђаци, а не сви у један пут као мала деца? . „Хоћемо, молим господине!." . .. А нека ће деца да заборавеЧ „Нећемо" молпм господиче!. Е, добро. Ео је добар ђак, он ће да запамти; ко не запамти, он пеће да буде добар ђак. Ео запамти он је јунак, ко не занамти он није јунак! Извадите табле, и правите ми ко гата хоће! ... Оставате!... Одмор. .... Сете!. . Право!. . Наслоните се напред!.. Натраг ! .. Скрстите руке!. . Устаните !.. Стојте нраво!.. Гледајте у мене!.. Погледните у таван !.. (Ео може да види пуно мува ?..) Погледните доле, у патос!.. (Еако су нека деца цепала артију па бацала по школи, те да нам није лепа 72