Просветни гласник

рад у 1 разреду ооновне школе

559

Дб, ко може све ио један глас да каже ове речи: Умив&оиица Причвкаоница Митроилија Министарство Баштованство Повртарство Драгачевчаии Станишинчанин Крагујевчанин Карановчанин Алексинчанин Обреновчанин Паракараишривиримати

Ајдете ио два-три све ове речи: У-ми-ва-о-ни-ца.. .

Кад се тако не казује само по једно но се сложе по два-три заједно, онда се то зове на слогове, ио слогу, ио словима. Што се тако каже ?... . Дете, сад онет на слогове ! Кад је на слогове ? Ајдете да помњемо све што има овде у школи и да изговарамо и по две-три на слогове и по једно на гласове, и да бројимо колико у којој речи има гласова!

* Док се у овоие раетварању речи на гласове дође довде, дотле се у цртању и иисању дотерало дотле, да деца умеју и могу већ готово свако слов о и да напишу и да направе наштампано („натруковано,") али без разумевања без знања да је то, то и то слово. Но ја то до сад нисам помињао за то, што нисам хтео да претржем ову целину коју сам довде изнео, а друго за то, што сам хтео да п то не кидам и не растурам, но да изнесем у целини поступно и засебно у својој потпуности. Сад ћу дакле обашка да покажем оно што је донекле ишло заједно с овим а што ће доцније да преовлада п концентрише еве. То је иисање и читање — буквар. Ево и те поступности и реда.

Напред се видело како сам започео ирве послове на таблицама крижуљом и руком. Сад имам то да наставим. Пошто смо прецртали све у гаколи , све у кући, млого што шта на пољу, нарочито оно што је иростије и згодније за цртање; пошто смо наизмишљали и поцртали толико и толико ствари гледајући на саме њих; погато су се деца већ толико извештила да готово свашга умеју да направе (што год виде оком, па макар само у најосновнијим цртама): ондајаједан пут (од прилике око Митрова-дне) извадим буквар и отпочнем га од прилике овако: — Извадите сви буквар, и метите га на клупу!.. Узмите га !.. Погледните му у корице и с једне и с друге стране! .. На једној страни има на корицама некаквих слова, а на другој нема. На којој нема она нек се обрне доле клупи, а на којој има њу обрните горе, те дагледате?у слова!.. Да видим јесте ли сви лепо окренули слова горе !ј. . Добро. Сад гледајте: један је крај сашивен на буквару, а други није, но се он отвара. Сашивен крај обрните на лево, авлији, а онај што није сашавен на десно, цркви !.. Е, сад је добро. Тако треба сваки иут да наместите кад год ја кажем да извадите букваре и да их метете на клуиу. •Јесте ли запамтили ?.. Оставите !.. Извадите !.. Опет осгавите !.. Опет извадите! Е, сад отворите само корице!.. Отворите онај лист што има на њему нешто мало писано !.. Отворите онај други! . . И онај други !.. Још један, и нађите око !.. Гледајте га !.. Може ли то око да гледа ?.. Може ли да зажмури ?.. Хоће ли да га заболи кад га доватамо?.. Што?.. Је ли то истинско око ?.. Како је ?. . Нађите му обрву !.. Нађите му оно округло у среди ! .. Ко зна како се зове то ? (Зеница). Нађите горњу трепавицу ! .. Нађите доњу трепавицу ! . . Нађите коју длаку ! .. Нађите крајеве где се састале горња и доња трепавица ! Извадите таблице па да правимо око ! . . Дете, овако : (правим ја на табли) прво горњу трепавицу, ево овако. После доњу трепавицу, ево овако. Сад оно у среди — зеницу !.. Око зенице има један котур, овако !.. Још обрву ! .. Вадебљајте горњу трепавицу !.. И ето 73