Просветни гласник

566

РАД У 1 РАЗРЕДУ

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

није изостало, већ је снојено с писањем. Заосгао је буквар и читање из њега. Но ја велим заостало је читање из буквара, а. у ствари није. Нисам ја читао с децом, а она су сама већ далеко отишла. Ја сам их, оно иснрва до „евењке" и „игле" само увео у буквар и показао пут. И док сам ја с њима писао и у исто време читао ове писане речи, дотле су млога пречитали део буквар, до великих слова, иа нека и даље ; па им је чак дика и понос да читају и из друге књиге — наравно колико умеју. На тај начин ја сам нх само заинтересовао, па иоеле припремао на другој страни, с другим нечнм, у другоме, а она само радула. То је саморадња. И што вигае трају овака вежбања, то се учини већа спрема за читање. Сад се враћам на буквар. Да будем кратак. Најнре сада, први пуг, пречитамо цео буквар, (до великих слова) само ио једно слово („по гласовима") без обзира која је то реч и шта каже, но просто ређамо слова. При овоме има да се постигне нешто врло важно : да сва деца иазе и траже оно што се чита. Еад читам ја, или које дете, сва деца треба прстом, или крижуљом, или чим другим, да налазе и показују оно слово, које се чита. На ово треба особита пажња да се обрати. Ако се деца сад испрва упуте да пазо и траже свако слово које се изговори, она се навикну, па доцније и не могу да не пазе, но чим се стане читати, одма, по навици, назе са свим сама и без моје контроле и настојавања. А ово није тешко. Шта је то, свако слово налазити редом, и слушати како му је име? — По себи се разуме да се за дан и два не може прочитати тако цео буквар. То иде сваког дана, или управо сваког часа, по мало, па за колико се дана сврши. И тако је први пут буквар пречитан. Други пут, пречитамо тако исто, по једно слово, али мало брже. И опет је главно, да сва деца пазе и налазе свако слово чим се изговори. Ево како, од прилике читамо. На пример: У среди је насликан „ ихешир с леве стране написано ги ; с десне стране натруковано ш\ испод „шешира" писан ред : ш-т-а-н-и-ш-е-ш; наштампано : п-о-ш-а, ш-и-ш-а, п-и-ш-е, и-ш-т-е, н-и-ш-т-а,... итд.

Трећи пут опет по једао, али још мало брже. Четврти пут још брже И то је иосло.дњи иут да ми читамо „по гласовима," т. ј. по једно слово. Од сад ћемо све по два —три („на слогове"), и по целим речима. Да кажем још негато о читању „на гласове." Да не читам ја све, да не чита ни једно дете све само, но да читају редом сви, то се ваљда разуме и само по себи. Но ја да споменем оно што је најважније, а гато со лако може сметнути с ума. То је читање у хору, сви заједно Каткад, нарочито кад се заћуте. кад потраје подуже па се заморе, па би со по неком и задремало, онда ја кажем: дете сви заједно! и они сви ночну. Испрва иде мало рогобатло н нвЈЛОЖно, али доцније се уво навикне па слугаа, а гласом овладају, на сва заједно изговарају као једно. Овојеоиет лепа припрема за доцније читање „по слоговима" и целим речима, а за иевање и за једнички говор ово је просто основица. Док смо ми овако читали по једно слово, дотле су деца сама читала и по речима. И млога деца већ знају све . бар лепгае и интерееантније, речи. Вар може, на прилику, да прочита брзо л-е-п-а л-а-л-а, по једно слово, а да не зна шта је то „лепа лала ;" или п-о-г-а-ч-а, „погача;" или оно : „чедо ходи да ти деда даде меда," „седам дана то Је недеља дана," „варварица вари а савица хлади , николица куса ," „Христое васкрс," „р!)ав 1 ; ак неће у гаколу да дође," итд 1 ?... Сад је ово мало потежа али млого гажнија ствар. Прегали бисмо на читање по целим речима, али како ? Да сричу у себи по једно, па онда да изговарају гласно целу реч ? — Боже сачувај ! То је посао без значаја. Он би вредео нешто само за то и онда кад деца не би знала да су и како су речи начињене од елбва (гласова). Но погато она ово знају напред, и иошто треба да знају, то је овако читање без свога разлога и просто губљење времена. Што је главно сада, то је : да се и слова вежу и читају онако, како су гласови у изговору везани. Да се дакле уче деца одма, да читају полако, по речима, онако како се говори, па чак и с оним акцентом и тоном који је и у говору лепоме. Предузмем овако: