Просветни гласник

574 РАД у 1 РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

бамо неколико одломака. Стара слова на крају буквара изоставио сам, пошто то и тако долази одма до године у II р. у словенском буквару. Мало ми је незгодно и тешко што у целом буквару нема ни једнога чланка, ни једнога реда (сем „писаних" у I делу испод слика) наиисанога. Неугодно ми је што у целом буквару нема ни једне ириче ни једне иесме, ни једне басне — свега пгго деца најволе, и на чему би имало да се учини више и разноврсних операција. Али у толико ми је милије да завршим овај течај с букварем па да пре^ем на „читанчицу-'' другог течаја. Да испратим буквар још с неколико речи. Пошто сам тако прешао и утврдио значај и садржину свих читаначкик комада до краја и успут савла^ивао, што је вигае могуће, све читаначке тегобе, сад ми нико не брани да се вратим исирва, па, не од великих слова, но од „ока;" па да читам што год можемо брже без икаке пажње на садржину. Па пошто и овако пређемо цео буквар, онда с великом лакошћу и радошћу уживавамо да се вратимо опет испрва, да читамо још један пут, још брже. И у овоме нас застане она „Форма" што се зове „мали испит." Мали испит заврши први а започне други течај. 1 Он однесе буквар, а донесе „читанчицу." Буквар је донео и дао деци слова; упутио их да их састављају, и праве речи ; да иишу и читају речи и мање реченице: да читају с разумевањем , гато је могуће брже , и с онаким тоном као кад се говори. 2 „Читанчица" је одмор после крчења; она је ратлук после муке; она је цвеће, које мирише, после трња које боде. Она је нож после секире; она је перо после мотике; она је вожња на ®ијакеру после полагодишњег пешачења Буквар је савладао најелементарније тегобе. Он је- извршио ону улогу, која му је припадала као ирвој књизи. Своје место уступа он сада наследници, сестри својој, „читанчици", и ставља јој у аманет да настави дела његова. Сестра је вреднија од брата; она је савргаенија од њега. Она ће његов аманет и своју улогу

извргаити и боље од њега, па далеко боље. Али она опет остаје захвална брату с којим се сада раставља. * Моје је да руководим сестру у овоме посланству њеном, јер сам ја „мугака глава" њена. Па да ли да започнем озго од темена, с чела?Не, Но од очију, од лица, од груди, од срца, па чак и од лепе гаарене аљине. Децо! Ви сте учили буквар, а сад сте већ мало порасли, па ћете да учите „читанчицу." Буквар је и мучан, за то гато нисте нигата знали кад сте га учили, јер сте били мали и дошли сте тек први пут у школу. („Није, молим господине, мучан; мени је био лак," вели Блажа). У буквару нема ништа лепог да се чита, но све тек онако, за малу деца. А благо вама за „читанчицу"! Да знате само како је то лепа књига! У њој има пуно и пуно прича, пуно пегама да деца певају, нуно ама свачега!... Извадите их!.. Окрените слова горе, а сагаивен крпј к авлији, као оно на буквару!.. Наместите их на сред клупе!.. Е, сад нека мало постоје ту, а ви сете лепо, па слушајте шта ћу, да вам нешто причам!.. Нећу!. Ко зна тичију песму? „Благонама тицама" Ајдете сви, полако!. . Ајде сад да певате! Од куд ви то знате ?.. А од куд ја знам? Знате од куд? Из „читанчице", из те вагае читанчице. Ајдете до нађемо; да вам кажем где је, те да видите, и да читамо. Отворите само корице!.. Отворите онај бео лист!.. Отворите онај други, где има мало ! Отворите онај трећи!.. Отворите четврти!.. Пети!.. Шести!.. Седми! . . . Е, ето ту, доле; пише „Тичија несма." Ајде, Владо, читај ти све по једно слово , а ми ћемо сви да пазимо ! Ајде сад, Аца, по два, полако ! . . .. Ајде с-.д, Јован, онако лепо , како се говори !.... Ајдете сви тако !... Ајдете сад да иевате, али да гледате у читанчицу, све што се год рекне у песми ви да видите и да нађете ирстом ! Тако ! Сад оставите букваре, —

1 А боље би било да кажем: претргне рад и начини прекид баш онде где је потребна највећа џелина и веза. 2 А готово немају на чему ни да се вежбају у овоме. Тек ће читанчида донети довољно материјала за ово.