Просветни гласник

592 рад у 1 разреду основне школе

више животиња; да ии износиш биљке, и што год можеш више биљака; да ии показујеш камење и зомље и све могуће предмете на земљи да их виде и разгледају, и гледају са сваке сгране дуго и дуго; да их водиш у поље, у њиву, у винограде, у цигљане, у занатлијске радиониде, и где хоћеш; кад хоћеш да им причаш о Мисиру , а ти да их водиш у Мисир; ако не можепг њих у Мисир, а ти донеси Мисир овде; не можеш ли ни то, а ти начини Мисир овде: у какој равниди која личи на њега, или на песку и у блату, или, барем, на артији. Па ону пирамиду наирави те нек виде

шта је аирамида ; начини јој и рупе оне као подруми, и реди: то се зову катакомбе ; направи и сандук онај мртвачки, гробницу, и кажи: они се зову саркофази ; реци: у њима је мртво тело, осушено, помазано зејтином и увијено у платно, и зове се мумија ; 1 и тако даље. Кад му тако оличиш и направиш — оствариш, онда му је као и виђено и још мало вигае интереса, па се оно не губи никада докле тај дух живи, и докле је здрав. 2 Ама нигата му немој причати ни о чему, ама нигата му немој говорити о ономе што се не види, ама савргаено затвори усга, онеми, али само изнеси,

1 Разуме се да је ово само за иример, а није за децу I разреда осн. школе. 2 Да не спомињем шко лу и личности но само да споменем овај Факт, који је значајан и врло карактеристичаи за све наше школе. Од неколико ђакд једне школе, који су сада у десетој години школовања а у својој седамнаестој и осамнаестој год. и т. д. не зна ни један шта је то пирамида, шта је то катакомба, шта је мумија, шта су саркоФази, обелисци и јероглиФи, а све су то два пут три имали и «училп», и главу им је пробило бубање напакет из мртве књиге !. .. Мпре па то још којекако; «днлеко Је«, «туђе» је. Но да видите всћа чуда. Код свих земаља на свету учили су колико која «има у простору» квадратних миља, а 1а питам : шта је то квадратна миља? Они не знају. Ја питам : шта је то миља? Они на знају. Ја питам: колики је сат ? Ни то одрсђено ! .. Колико Русија има квадратних мил»а ? Ти створ )ви што су провели 9 година у школи одговарају: «4.000, 5.000. В.000; 7.000» На мапи ако започчет* реке редом који је у оној књизи шго се зове «земл>опис» оно и иде нешто Но ако станете преко реда, или само окренете другим редом оно не зна баш нпшта. На једној дивној мапи, на којој су све дршаве различним бојама обележене, ја питам те производе школине; како се зове ова и ова земља (за Немачку и Аустрију), они слежу раменима. И та наша баба «Бојка», и та «Јужна Русија» и те «Карпатске Горе», гле су? Не зна се ! Где је «Маћедонија», «Св. Гора», ни то ! .. Та то су за њих само празне речи, на једно уво чувене, на друго изишле. И мапа јв за њих «непозната земл>а» аћегга 1псо^т1;а», а камо ли ова божа и људска земља око нас и под нама ! Код њих ће се често Карађорђе на Мишару бити стрелчма и коплзима а Немања са својом браћом па чак и Александар Ввлики пушкама и топовима ! Код њих су два Вука: Бранковпћ и Караџић нешто слично те се бркају, и узимљу јелан за другога, и живе у исто доба ! О српској књизи, о постанку и развићу њеном, ни појма. О преврату Доситијевом, о значају његовом, ни речи. О културним проналасцима, о народу, маси, у опште, баш ништа. Једино и сво знање историјско је о какој црти, нпр. «покварености» и «доброти», и радњи појединих владалаца, кака свађа и боЈ. Ни асних појединости, ни везе међу њима, ни каке целине и прегл. да. Појединости су лабаве и плитке — крајње необрађене: целина нити је стварана ни створена; па кчд погледнете шта је у главама ових зачуђених и очзјних створења, оно те сретне од говор кратак* нема ништа. И јопт у «ТТсторији Срба» и Боже помози, (јер је и основна школа ту чинила нешто своје) Но у »Ист. општој» ту је тек «знање» Није ли и чудо, кад се овако лепо предаје: «Он (наставник) дође, веле, на катедру, па прозово једпога, па му рекне: «Чнтај !» Овај узме те чита што год може брже, целога сата док не избије час а ми се овамо разговарамо и лармамо — ништа се не чује. Док овај чита, он нађе неко Друго занимање те «проведе» време до звонцета, па ће онда рећи : — Доста ! То ћете имати за «лекциЈ *у». — Па много, господпне, не можемо само да прочитамо ! вичу свп. -— Није млого ; «учите» !. . . — Млого, господине, млого; не можемо да научимо толико! — Ко може; ко не може ништа није ни било, одговара мудри наставник. — Кад је дошао испит ђаци вичу : — Господпне, ништа не знамо! Ко зна добро, ко не ана ништа није ни било, храбри их наставннк. — Па како ћемо господине, кад нико ништа не зиаП Калште нам бар шта ћете да нас питате на испиту па да научимо. Наставннк мало ражљућен, што до сад у осталом није имао обнчај пере руке и одбија од себе сву кривнцу, па поносно и јуначки в л ли : — Не плаћате ме ви; мене Држава илаИа !. .. Пе тиче ме се; нећу да знам за то ! ... Не морам да вам казујем!.... И л. утито изиђе. Ово је жалосна слика, али факт који излази из толико грла. И докле год ми станемо заклањати и крити овако своје мане дотле их се нећемо курталисати. И та ботаника, и ти несрећни прашни кончићи, тучкови, чашица, круница, све се то «предавало» и учпло два-три пута, и још испит полагао. И кад ја сад запитам: шта је то прашни кончић, које је тучак, шта јв чашица а шта круница, и кад и сам цчет изнесете и затражите да вам се то на њему нађе, оно се гледа, слеже раменима, и ћути; а ако буде кака одгоЕора, он је кратак и јас^н : не знамо. Тако вам је сазидан темељ ка коме стоји цела Линејева система: 24 класе, и толики редови и родови; и оплођавање и расплођавање И место целе мргве «Ботанике» да су деца само упућена на разматрање, и заинтересована за природу и за поједине предмете њене, па далеко веће среће и већа добра, веће користи и већа развијћа.