Просветни гласник
РАД У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
601
Но како 1 Некоме би било ово довољно „очигледности" па да пређе одма на апстрактно рачунање напамет и на „проста четири вида рачуна" с цифрама. Но ја нисал е тим задовољан. Еод мене ци®ре немају посла до другог течаја и то друге половине његове. 2 Али се дотле спреми све тако темељно да је све готово, и да се оне једва дочекају. Ево, опет на рачунаљци. — Изиђи, Ацо!.. Узимај и доноси све по једну и казуј колико је ! Аца : Један ! (донесе и рекне). И још један, јесу два. Два и још један јесу три. Три и још један јесу четири. Четири и ј° га јвдан јесу иет Итд. Све доноси но једну и казује колико је. Сад тако исто може на другој шипци, на трећој, итд. За тим може по два: Два и два, четири; четири и два, гаест, итд. Онда по три, па по четири, пет, итд. Ове то може и с дрвцима и ђацима итд. А у исто време, док се све то ради са стварима. , ради се и на табли овако :
„редна вежбања", али мени је главна тенденција рачунска, тј. очигледне операције бројне. И ово ја врло чесго „ практикујем" јер ми се види веома згодно не само за ред, за параду, за „редеа телесна вежбања", „гимнастику", итд. већ за само јасно и очигледно представљање бројева, јер су деца мало крупнија куглица, зрнаца, дрваца, итд. И ја кад погледнем гата га очигледних средстава има око нас у животу, ја се заиста чудим неким школама које толико кукају за „очигледним средствима" и „рачунаљкама", а да педагошки свет нема друга посла но да измишља нека особи^а „средства", неке „нове" рачунаљке, за „лако" и „брзо" рачунање. Мени је све рачунаљка што год доватим. И све су ми те рачунаљке приметније, веће, животније, и занимљивије. И као што се види ја имам једну једину вегатачку рачунаљку, и то није Бог зна шта; 1 то може сваки да направи, па и сам учитељ. И кад видим ово мени и нехотице падају на намет речи „Горскога вијенца" : „У рукама Ма,ндуши{за Вука Биће свака пушка убојита." * С тим сам свршио тек прву започетну партију из рачуна. То је тек оно што се обично зове иојимање бројева. Сад тек долази рачунање с тим бројевима. 1 Напред сам казао кака је и колика је ова рачунаљка. 2 А кад бих како могао ја их не бих целе године узммао. Па кад бих био срећан да ја и у II разреду предајем, ја их ни ту не бих узео, бар првог течаја. И тврдим, да би то тек била права настава из рачуна. (У негдашњем оЕнглеском заводу», у коме сам ја имао I класу која је имала да траје две године), по програму ксји сам поднео, и по коме сам радио непуно пола године дана док се он не затвори, ја целе прве године нисам имао ни писање ни читање ни рачун с циФрама, већ једино Очигледну наставу, која ми је обув пала све реално знање, и од вештина цртање ; а од механизма и свега што личи на њега, није било, ниги би било, ама баш ни трага). Колико се памети још за рана веже у читању само за шарено лишће и оне шаре по њему, а главну ствар, језгру, мисао , оставе да спава ? ! Колико се мозгова веже за оне шаре што се зову «цнФре» иа после целога живота нису кадри да појме оне стварне, истинске количипе, па не могу с количинама да рачунају, но потписују и замишљају оне мртве малене шаре — циФре. Свак има довол>но прилике, па мозкда и код самога себе, да покуша рачунање на памет и да види како га цифре буне, и како му не даду дч замисли количине и с њима да рачуна, но су му везале памет те не може да се вине и по лети у бескрајне просторије и силне односе бројне. И ко је створио ту «везу» наших мисли и таЈ оков наше памети ? ЈЛкола, она која треба да откује памет и да разви је мисли И зар није жалосно, а по школу стидно, кад једно школовано створење, школовано 8 —10 година одговара да је 25 и још 5 = 50? И још је то створење сирото «врло добар ђак/» . .. . Па сваки сељак и свако сељаче, које није ни видело школу, може да израчуна, колико му пара треба да плати за 35 ока соли у чаршији, или прими за 17 { / 2 ока грожђа или сира, а школованоме створењу та је моћ одузета ; то је за њега немогуће, «тешко», «мучно» Па да Бог да и артије и плајваз и «циФре» и сва «правила», и сва «четири вида», и све «четири таблице», да помогну, те да се израчуна без погрешке. Јер случајно само ако се «потаише» ружно ако се смете с ума да »нула нити множи нити дели» ; да се пише «под десетицу» кад се мложи с «другом циФром» ; ако се забој)>в«^Ћ^.<^ворител>», итд, онда вам је дивно израчунато ; од јединица су постале десетице и стотине, а од стотина иљаде и м^ц^ону^Д^л^^ла В1М кажем за дивотне разломке, и десетне и просте, и решавање оних задатака који ми бацамо чак у матемч^ид^у ^5ђ'еднк^г^0у» и које без «х» не можемо ни да решимо»!... У даљем овоме моме раду, ако мо г нем да га изведем опшир^^^^Ј^|^Ј|^кза^Дкако се с разломцима као и целим бројевима може радити с највећим успехом и забавом још с малом дец^^у ј ^рновне школе. 3 Ј ер се дотле већ знају слова и могу да се п^н&у. Јфечи,—' ' /
и
0
јесу 3
00
и
0
и 0
јесу
000
и
0
и 0
и 0
јесу
0000
и
0
и 0
и 0
и 0
јесу 00000
и
0
и 0
и 0
и 0
и 0 јесу 000000
и
0
и 0
и 0
и 0
и 0 и 0 јесу 0000000
и
0
и 0
и 0
и 0
и 0 и 0 и 0 јесу 00000000