Просветни гласник

600

РАД У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

оне две !.. Колико је сад ?.. Од гсуд ?.. Дете, на свима тако !. . .. Дете сада, по иет! („Пет и нет десет"). Има ли још 1.... Де, тако свуд! ... . Дете, по шест! („Шест и четири десет' - ). И тако свуд. „Седам и три десет", на свима. „Осам и два десет", на свима. „Девет и један десет", опет свуда. Кад се дође до овога, онда већ и на таблидама могу деца да праве овако: 0 00 000 0000 00000 000000 0000000 00000000 000000000 0000000000 Разуме се да ово деца не морају једнога часа да праве и да науче. Неколико часова раде само к отурковима; други пуг, измене ради, праве то исто тачкама,; а кад и то већ постане сгаро и обично, онда крстовима. А кад све то троје постане обично, онда раде у друкчијим „оигурама". Што даље то се све вигае оваке и друкчије рачунске операције спајају с цртањем. Па тако место да се праве „шатори" без реда, а ми их уредимо овако. (Шатор нам је ово Д). Место да ми направе пуну таблу „змија", као пре, испрва, она их праве у овакоме реду. Тако можемо да „цртамо" и уређујемо: пужиће, сандучиће, ашове, куће, пушке, сабље, дрвеће, војнике и ко шта хоће и може. И кад дође на ред да се ради на рачупаљци с двојкама, онда на табли и то радимо. Тако сад може да се одваја и заграђује по четири, по пет, по шест, по седам, по осам, па по девет и десет. Што претиче оно стоји ван заграде.

По негде кажем да ми направе пун ред крстова, колико му драго, други ред пун котуркова, трећи пужиће, итд. па после да изаграђују по два, по три, итд. * Не могу да побрајам све рачунске операције и све могуће комбинације, које се могу предузети и извршити у ово доба. А мени се чини да их се свак може насећати и измислити колико хоће, само ако појми главну намеру и добит која се има од овога а која ће се тек доцније видети. Да изређам сад само кратко, шта се још може уврстити у ова вежбања и очигледно појимање количина. Кад се ове досадање операције пређу и утврде, онда, или још упоредо шњима, радимо и с другим нечим : с дрвцима, с камењем, лишћем, зрнима, ђацима итд. Ја нпр. кажем да донесу сва деца по десет дрваца (колико прст или палидрвце), па после рекнем да их изваде на клупу, па ја казујем како, а она их намегатају. Намештања и комбинација има тако разних да их ја не могу ноређатп све. 1 По негде у шетњи кажем те нађу сви по десет листа од каког дрвета, па донесемо у гаколу те и њих парадимо и намештамо на свакн могући начин. Други пут опет рекнем у пољу те свако дете на!>е по десет камичака, па радимо тако исто с њима ту у пољу, на путу, у песку, у ливади Зими кажем да сви донесу по неколико зрна жита или другога чега. Неки пут, кад се заморимо с каком ситном наставом, потребно је да се мало одморимо и прогледамо на очи. Да би било опет занимања и рада ја изведем једно дете те стане право. Ва њим изведем два, па стану иза онога једнога. Онда изведем три, и наместим иза њих. За тим четири и стану иза њих. Онда пет, па шест, па седам, на осам, па девет, па десет. (Дела Фигура изгледа као троугао). Од тога могу да начиним да буде све по пет, па после све по четири, па све по три, па све по два, па све по један; за тим опет по два, по три, по четири, по пет, по гаест, по седам, по осам, по девет, па најпосле све по десет. Ово већ личи и прелази у

~Т + + + + + + 4 + + + ++++ ++++++

1 Место ја да ређам. чвни ми се да је најбоље да рекнем сам.о да онај кога би ово интересовало, узме сам десет дрваца да их ређа и измишља како их још може наместити друкчије, и да види ч,уда ради колико разноврснисс комбинација и Фигура може начинити од десет дрваца !.. . .