Просветни гласник

606

РАД У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ТКОЛЕ

— Побришите ми половине! .. Побришите трећине !.. Побришите четвртине !.. Итд. — Направите велике котуркове. — То нек нам буду све к олачи. Сад да помиелимо прво једно дете и да му дамо овај први колач. Колико ће оно онда да има ?. . Сад да помислимо два детета, па да им дамо онај други колач да поделе , колико ће свако да добије ?. . Ноделите им!.. Сад да помислимо три детета, па да им дамо онај трећи колач, да поделе; колико ће свако дете да има ?.. Поделите им !. . Сад да помиелимо чвтири детета , па да им дамо онај четврти, колико ће сваком да дође? Поделите им !. . Сад помислите иет деца, па им подајте онај пети; поделите им !.. Сад помислите шест, итд. Тако ее исеку сви колачи. Сад може да ее побрише, па на ново, мало крупније, и да се казује колико сваком дође. Овако „цртамо," сечемо , н делимо пуно што шта, и за млого, док ее не дође опет до таке лакоће да се и напамет зна. Сад се вратимо опет на онај прећашњи рад : да делимо еве бројеве од један до десет, за двојицу, тројицу, четворицу, петорицу, итд. и више не говоримо „по један и једно иарче," „но два и иарче," „по три и два иарчета итд. но : један и иђ; два и ио ; три и две трећине ; два и три четвртине, 1 итд. Промене и сваковрсности ради , ми често и готово непрестано радимо и на табли и на рачунаљци. Ако кад још донесем истинске јабуке или крушке, па их еечемо и делимо, 2 онда је то још већа добит. Да споменем још једну интерееантност на коју су ми деца обратила пажњу. Еад су н. пр. три јабуке а два детета, ми велимо : еваком дође по једна и по; кад су четири јабуке а два детета, свакоме дође по две јабуке, итд. Но деца чеето не веле тако. Она веле: кад су три јабуке а два детета, свакоме дође по три полутке; кад су четири , свакоме по четири пот Деца испрва још воле да говоре «парчићи», но кад се I јер чисто виде да је врло неодређ но кад се рекне «парче», а да ј сто се поносе што умеју «као велики људи.» 2 Г1а то деда после још и поједу.

лутке или половине. Ја питам : од куд то ? Она веле : — За то, јербо су четири јабуке , па исеку све четири, па еваком по половина; то су четири половине. — А морају ли да секу, (кад је чегири јабуке а два детета) ? « — Морају, молим господине. — За гато ? — Јербо је нека већа а нека мања , рече Блажа Барловац. —. И може бити нека је кисела, вели Аца Илић. — И по нека је трула , молим господине, додаде Живојиновић. — Па је л' ираво да веком доћ,е велика, а неком мала ? — Није. — Је л' право да дође неком слатка, а неком кисела ? — Није. — Је л' право неком лена неком трула ? — Није. Ј — Шта ће да раде ? — Да секу све. — Па ? — Па сваком ио иарче од сваке. — А кад не мора да се сече ? — Кад су једн аке. — Кад мора ? И даље све казујемо: по толико и толико парчића (по имену њином), или по толико целих, и толико половина, трећина, петина, оенина, итд. * Оно је било иојимање бројева. Ово је до сада била ириирема за иисмено рачунање е циФрама. Сад долази право рачунање с цифрама. Прво ми је трајало целог ирвог течаја. Друго долази у прву половину другог течаја. А треће долази (сад) тек на крају године, у другој лоловини другог течаја. >бро утврде називи (имена њина), она после воле тако да говоре онако боље, јер се одма зна и како је парче, колико је, и чи-