Просветни гласник

РАД У I РАЗРЕ/ Друго је, одаос ђака спрам ђака, живовање њино взмеђ њих самих. Деца су испрва више тело него дух. Све што чине, не чине по свести, већ по простим телесним покретима. Ва то им не треба свашта одмах уписати у грех.. Један пут моје једно дете навлаш иснушта крижуљу — само да се сагиње да је довата. Ономад Жарко удара Јарослава; ја погледнем шго? а Ја.рослав га љуби! Душан, гг^јећи у реду, дира онога малога само за то да и он њега дира — не може докон. И сва задиркивања, и све свађе и ударања, не долазе из злобе и пакости, из каке зле намере, веК нросто за то што живци и мишићи траже покрета и рада. И готово све тужбе њине испрва за рад овога су. И ако хоћете да се уверите о овоме, а ви само посматрајте неколико оваких њиних задевица и пусгите их нека се сврше — ако се потуже, ћутите — па ћете видети. То је тако у почетку. То се може и продужити и преузети још више мах, ако их паставник „верма", ако тужбе прима , и ако иначе чим год стане давати повода. А може их мало по мало и несгати; могу се претворити у шалу и забаву; може им се дати са свим наиван облик који им и припада. И ја волим да их буде, па да имају овај облик, но да их не буде. И не може бити да их не буде, јер онда нема дружбе, нема живота. Кад ми деца у почетку школске године, први пут, дођу у школу, ја оставим да седне свако где које хоће, и до кога хоће. Који се не познају ја их упознам. Оно неко време што ја не радим ништа с планом, но остављам њима самим да се забавлају, није то само за то, да не радим, да их радом и каком тегобом не занлашим, но за то, да се уаознају и зближе, да се здруже. Ако које песнице, којега задиркивања и „иступа* и буде, ја га као некако багателишем и презрем; и са свим мирно , што могу пријатније — као да се нису тукли, но као да су се играли — рекнем: немоте

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 617 тако ! . . боље да се волите, и да се шалите\... и они се помире. — Молим господине, овај се дира ! — М! није; шали се он; воли те; је л? — Јесте. — Да богме И на томе се сврши. Кроз кратко време нестане сваке тужбе и заваде, и деца просто другују као браћа рођена. И ако се негде случајно мало из шале и споречкају и поп^тљају , она се за стиде , и сама прекину. Дивота је видети нуну школу мале деце , где се читав сат сама, весело и полако разговарају и раде „као велики људи" , а не буде ни једне свађе, љутње ни тужбе. За ме је највећа радост и знак највећега добра кад ја нустим 50—60 веселе дечице од 6 година у поље, V ливаду или у авлију, па се играју читав сат, и идемо можда и два, па се за то време нико ни на кога не потужи. 0, како растем, кад видим усред часа, да Киклић љуби Божу ; да Раде меће главу Момчилу у крило, а он ћути; да Драги стиска Стевану руку и меће му је на свој образ; да се грабе ко ће да да крижуљу ономе, који је изгубио ; да поклоне ономе који нема ; да се скупе око онога који илаче, па да га питају шта му је, и да га теше, да се сви ућуте и заглбде кад ја кога станем за нешто да питам ; да жале онога што га уватила грозница, што је пао, па се убио, па га боли Народна пословвца вели : Руна руку мије, образ обадвије. Желео бих да су деца руке, а ја образ. Христое је рекао : .... Па илта сте онда , ако се не волите ? ! Обоје то : однос мој спрам њих, и одаос њин измеђ њих самих, више ми је васаитна страна, и она ми је много важнија, најважнија. Сад ми долази наставна страна.

(свршиие се.)