Просветни гласник

620

НАУЧИА ХРОНИКА

Из горе наведених бројева види се, да једпница тежине водоника, кад се сагори, дајз више од четири пута већу топлоту (34462 тонл. јединице) него иста количина угљеника (8088 топл. једин.) 11 ри сагореваау наФте на номенути начлн, добија се скоро пет иута више топлоте, него кад би наФта сама горела. Проналазак Холендов састоји се још и у томе, што је по проналаску ове важне хемијске нојаве конструјисао и апарат, или боље рећи Фуруну, којом се на овај начин загревања даје лако извести у нрактици. Апарат, којим се то п^стиже, јесте једна широка гвоздена цев, подељена на две коморе; у једну комору наспе се наФта а у другу вода, и то нарочитим славинама на оним цевима, кОје доводе оба та материјала. Усљед топлоте испари и наФта и вода и одлазе у друге цеви, куда служе као материјал за горење. Ради допуне овога, ваља још напоменути, да наФта струји кроз један мали отвор намештен у вертикалном правцу, а загрејана водена пара из више таких отвора на једној заокругљеној, хоризонталној, цеви у онај наФтин пламен. Њиовим додиром настаје горе поменути распад воде. Таква Фуруна можесе у најразличнијим облицима наместити на ма ком месту: у кујни, соби, у камину, под парним казаном и т. д. Још већа нрактичност тог начина загревања састоји се у томе, што је Др. Холенд измислио уз ту фуруну још једну направу, која ће у кући производити и гаса за осветлење, а то је постигао тиме, што је у цеви у место две коморе, узео три. И ова трећа комора нануни се наФтом, која опет усљед топлоте прелази у гас; овај се гас одавде спроводи у један. гасометар п ту чува до употребе. Оваке дакле Фуруне служе од једанпут и за загревање и за осветлење. Да би све то потврдили, да наведемо рачун, колико се на материјал утроши а колико се отуда прихода добије. Њу-Јоршка „компанија за загревање и осветлење" (К У Неа! 1л§М ап<1 Ро\\ г ег Сотрапу) продаје један галон (галон = 4.5 литара) наФте, кад се купи у већим количинама по 3 санта 100 санта чине један долар, који вреди 2.20 Фор. или 4.40 динара). Из три галона наФте добије се 1000 кубних стопа гаса, што кошта свега 9 санта, док међу тим гасне Фабрике траже за ту количину гаса 1.50 до 2.50 долара. 1 То је у исти мах најочевиднији доказ, колико овај начин загревања стаје јевтиније. Најзад да би ноказали колико је велика топлота таког пламена и како она невероватно брзо дејствује, да наведемо овај пример, који се пробањем дознао. Кад се један галон ладне воде у гвозденом казану загреје најбољим угљеном, онда му треба 21 минут ј

док проври; иста пак количина воде загрејана Холендовом Фуруном, проври за 4/, минута. Овај пример показује у исти мах, како се у практици добијена вредност за тоилотну моћ водоника слаже са бројем добијеним у теорији т. ј. да водоник даје скоро пет пута више тонлоте но најбољн угаљ. Завриујући о овој врло важној методи добијања топлоте и светлости, да изложимо укупно све преваге које она има над угљеном, усљед којих је заштићена са десет патената: 1) На овај се начин унотреби вода као материјал за горење, који опет можемо увек у довољној количини добити. 2) Отклоњена је она незгода, што се до сад није могао употребити цео сагорљив материјал, који је усљед непотпуног сагоревања одлазио као дим. 3) Један исти|материјал употребљује се од један иут и за загревање и осветлење. 4) Може се употребити свуда. •' ) У стању смо за најкраће време да добијемо велику количину топлоте, коју количину онет можемо по вољи одржати и по јачини њеној мењати. 6) Потпуна чистота: нема пепела, нема дима нити угљеног гаса, јер цео материјал потнуно сагори. 7) Лако надгледање и потпуна безопасност. 8) Најзад врло велика јевтиноћа, која све друге методе далеко надмаша. У Њу-Јорку је предузело на се горње друштво да справља у велико такве Фуруне. Велики део од те тонлоте, коју тежи човек да добије што обилније и са мањим издацима, троши на одржање своје топлоте у њему. Ову топлоту у телу, он добије од хране, ко;у свакодневно упоси и тосагоревањем и разлагањем појединих њених састојака у разним деловима тела. Но кад човек толико топлоте утроши на, одржање своје телесне топлоте онда то значи да он исто толико иснусти топлоте из тела у разним својим радовима. Невероватно изгледа да може човек из свог тела тако грдних количина топлоте испустити. За то ћемо навести сад циоре које ће то потпуно потврдити. Сва топлота из тела потроши се нешто на кретање самога тела, нешто на кретање појединих удо а а нешто опет на савлађивање терета, који човек ради или носи. Да би дознали кодико човек потроши радне снаге или топлоте у кретању својега тела да узмемо овај пример, по коме је Рилман 2 у Хановеру испитао радну снагу човечију и на то утрошену топлоту. Он је своја испитивања чинио са војннцима. Ио тачнијем мерењу нађено је, да један пруски нешак носи:

1 Иошто се код нас водовички гас не продаје, тојош и не можемо извести рачун за наше прилђке. 2 «Сгаеа» 1880 XI, #