Просветни гласник

НАУЧНА ХРОНККА 621

1) 0 бедрима 2) Телећак и његов садржај 3) Другог терета

5.520 килограма 8.134 15.436

Свега коси

29.090 кидограма

Ако се тежина самог тела човековог рачуна на 70 килограма онда део терет потпуно спремног пешака ианосп на 99.09 килограма или ради лакшег рачуна да узмемо округло 100 килогр. Пошто је обичан корак пешака дугачак 80 сантиметара, и кад он пређе у маршу за мпнут 100 корака, онда се рачуна да се он креће са сталном брзином од 1.33 метара у секунди. Да би Рилман могао израчунати из тих датих вредности величину механичког рада човековог, он је употребио Формулу. 1 ј = (е + ћ) коју је поставио Иоасон за израчунавање рада човековог у корачању. У овој Формули 1 ј значи механичан рад, из укупни терет тела и осталих ствари, е је она вредност, за коју човек при сваком кораку . издигне у вис своју тачку тежишта а к значи хоризонталну брзину корачања. Кад се узме у средњу руку да је висина карлиде човечије 0.95 метара онда е износи 0.084 мет, а ћ = 0.09 мет. Ирема томе механичан рад који војник у сваком кораку изврши јесте. Б = 100 (0.084 + 0.09) —100 х 0.174 = 17.4 метаркилограма Ова мера метаркилограм или килограмометар јесте она количина механичког рада, која је потребна да се тежина од једног килограма подигне на висину од I метра; дакле механичан рад војника на сваком кораку је толики, да би том снагом могао 17.4 килограма издићи на висину од 1 мет. или што је исто, којом би 1 килогр. могао издићи на висину од 17.4 м. У обичном маршу, за који је и тај рачун изведен, мора војник да потроши механичког рада свега 29 метар. килогр. за сваку секунду. Јер 17.4 мет. вреди за један корак (80 см.) а у секундл се пређе свега 133 см. онда 80 17,4 133 х х = 17.4 х 133 80

28.8 или = 29 меткгр.

Механичан рад, који војник изврши за један сахат, износи према овоме 104400 меткгр. а за време непрекидног марша од три сата 313200 меткгр; ако марширање траје непрекидно четири сата, онда утроши механичког рада свога 417600 меткгр.

Међу тим механичан рад утрошен на друге послове износи : У окретању гочка (но Христијану) 352000 мкгр. У нењању уз брег (ио Дунину и Сосиру 328000 , , , уз степене (но Навору) . . . 280800 , , , , (ио Еуломбу) . . 235200 Из овога се јасно увиђа колико више мора пешак утрошити механичког рада у ратном стању и не узев у рачун још и то, датај израчунати рад вреди само за раван пут, и да уз то долазе још многе друге незгоде као врућина, прашина и т. д. и т. д. Сад још да видимо колико човек од целе те количине механичког рада утроши корисно, да изврши неки посао а колико утроши на дисање, лучење и т. д. Може се узети да здрав човек за 24 сата сагори од прилике 0.252 килогр . угљеника у угљену киселину и за исто време претвори 0.01558 кгр. водоника. у водену пару. Но како сагоревањем једног килограма угљеника добијамо 8080 а сагоревањем 1 кгр. водоника 3446^ топлотне јединице (калорије) онда се добија да целокупна количина топлоте за 24 сата износи: 0.252 х 8080 + .0.01558 х -34462 = 2573.08 топлот. једин. Иошто једна тонлотна јединица одговара раду од 425 меткгр, онда топлота једног човека одговара механичком раду од 2573.08 X 425 = 1093559 мкгр. За корисност горе наведеног најтежег рада човечијег, у пењању брда, добија се

328000 1093559

. о-зо

А корисност нешака на маршу од три сата, по равном нуту и у потпуиој спреми износи на исти начин.

313200 1093559

= 0.28

Ако се узме од оба ова броја средњи т. ј. 0.29 онда излази да се само толико од целокупне топлоте троши корисно на рад, а од прилике 71 проценат тонлоте човечијег тела оде дисањем, измецима и т. д. дакле много већи део топлоте а с тим и механичког рада пропаДа за човека јер га не може употребити на своју корист. Планета Марс, ма да је по својој маси једна од најмањих у целом нланетском свету, дала је повода да се о њој самој говори много више за ове 3—4 последње године, него о свима осталим скупа. Италијански астрономи Секи н Шапарељи , одавна се занимају искључиво том планетом еда би што више о 81