Просветни гласник

622

Н А У Ч Н А

X Р 0 Н И !1 А

њој дознали, јер изгледа да је ааЈсроднија са нашом земљои у сваком погдеду. Истина ио величини је скоро са ноловину заостала од земље, али по густини је најближа земљи. (Ако је густина земље = 1 онда је густина Марса = 0.948). Но највише је она свратила пажњу целог научног света тим, што су око ае нронађена два месеца. Чим је Галилео први дурбин унравио на Јупитера, одма је нашао његова четири месеца, а после тога нађени су месеци и осталим планетама. Тако сад се зна, да око Сатурна обилазе осам месеца, око Урана четири, око Нептуна један. У последње време направљени су врло велики дур■бини, но никоме није пало на ум да их управи на Марса те да око њега тражи месеце. Сви су астрономи мислили да је то питање већ одавна свршено, пошто су најбољи посматрачи а међу њима Баер, Медлер, Дарест и други узалуд тражили око Марса пратиоце; код астронома Је било већ решено, да Марс сам, без икаквог пратиоца путује око своје жиже, око сунца. Али што није успео стари свет, то је постигао — што изгледа у свима правцима науке младићска Америка. Вештаци амерички справили су дурбине паЈвећег размера а и научњаци њиови претекли су својим радовима многе из старог света. Један такав дурбин налази се сад у Уашингтону а са њим посматра аетроном Асаф Хол (На11), коме је пало у део то важно откриће марсових месеца. Овај проналазак није учињен тек случајно, као што се пронашао велики број малих планета између Марса и Јупитера и као што су нађене многе комете, него је он био резултат систематског испитивања. Одавна је већ исиитана околипа марсова, али дурбини коЈИма је то чињено били су далеко заостали иза горе поменутог екваторијала у Уашингтону; његов објектив (сочиво окренуто нредмету) мери 66 сантиметара у нречнику, дуашна му износи 10 метара а увеличава 130 пута. Тај је дурбин намештен тако да се помоћу једног сатног механизама окреће у противном правцу са земљиним окретањем и то са највећом тачношћу. Са тим телескопом је уважени астроном американски предузео пажљиво испитивање околине Марса почетком месеца Августа године 1877 јер .је онда планета била најближа земљи. То његово испитавање ниј" било узалудно, јер после кратког времена нађе он најпре једног а за тим и другог пратиоца Марсовог. Од нрилике око 11 сати ноћу, 16 Августа, опази проФесор Хол близу поред Марса једну звездицу од прилике XIII величине и одреди јој одма даљину од планете. 11 осле два сата иогледа он опет, и на његово дивпо чудо виде, како та звездица прати планету. 11ошто се растојање марсово од те звезде није увећадо а Марс је међу тим сваког сата прелзио ^ут од 15 дучних секунди, то предузе Хол читав низ

тачнијих мерења и нађе, да је иратилац 80 лучних секунда далеко од планетз. После шест дана и то 17 Августа нађе он још једну мању звезду и још ближе Марсу. И из њеног кретања познао је да прати Марса и да је његов месец. Одмах сутра дан јави он телеграФОм свој проналазак оближњој звездарници у Кембриџенорту (Масачузет), где је био такође дурбин од 66 сантимет. у пр^чнику, а у исто време и звездарници у Кембриџу, где је био дурбин од 15 париских стопа у дужини ; обе звездарнице потврдише то, што је он видео. За тим јавише о томе и у Јевропу и Аустралију. Но у Јевропи је владало тако силно предубеђење о том немању месеца око Марса, да нису никако хтели веровати тој вести и сматраху је као американску шалу. Иредседник јевропског астрономског друштва, Струве, телеграФИсао је у Америку и питао је ли то истина. У Јевропи је те месеце видео први астроном Хенри у Паризу са великим дурбином са огледалима. За тим Борели у Марсељу са дурбином од 9% париских палаца у нречнику. . 1орд Госа са својим џин—телескопом од 6 стопа у пречнику могао је видети само спољашњег пратиоца, а великим реФдектором (дурбином са огледалима) од 4 стопе у пречнику у Мелбурну (Аустралији) није се видело ништа. У Грињичу показа, дванаестопалачни реФрактор (дурбин са сочивима) Марцов оба месеца, а Ерк у ОксФорду видео их је и са дурбином од само 7 палаца у нречнику. Са свим тим дурбинима могла су се видети оба месеца до краја месеца октобра 1877 год., а од тада је почело остојање марсово тако да расте. да их није могао видити више ни један дурбин. Тек посде 12 година биће Марс опет у тако згодном подожају да ће се моћи његови месеци оиет видети. Научна Јевропа похита сад да претура старе списе да види да ли се где год пре тога говорило о тим месецима марсовим. И заиста нађоше да су јохп старији писци мислили да и Марс има своје пратиоце. Кад је Галилео нашао око Јупитера она четири месеца, он за тај свој проналазак јави Кенлеру на чему му овај ово одговара: „Далеко сам од тога да иоле што посумњам о тим откривеним месецима јупитеровим; ја би само желео да имам какав дурбин на да ти јавим , да и око Марса круже два пратиоца (толико ми се чини да тражи сразмера) и шест до осам око Сатурна.' Кенлер је морао имати ванредну моћ предвиђања, кад је могао изрећи не само битност већ и прави број месеца око Марса и Сатурна. У истом смислу говорио је и Јохан Шмид свештеник године 1786 у свом „библијском математичару", па Џонатан Свифт енглески сатиричар у својим .Гудиверовим путовањима". Сам пронадазач земских дурбина 8сћуг1аеп8 <1е КћеЈГа годнне 1660 био је јако убеђбн да око Марса и Сатурна ика месеца. Астроном Медлер је рекао, да Марс нема пратиоца или ако га има он је тако мади,