Просветни гласник

586 РАД У 1 РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

У Нредседник саопштава акт г. министра просвете од 7 октобра ПВр. 414, којим се упућује Савету на одену дело Василија Јанковића ђакона „Историја цркве, за основне школе." Пошто је то дело удешавано за школску кљигу) то је Савет према ранијој одлуци својој, решио: да се за сад не може упуштати у оцен.иван.е тога дела. VI Председник саопштава акт г. министра просвете од 8 октобра Бр. 2478 којим се Савету упућује на оцену дело Симе Милојевића „Упутство за очигледну паставу." Упућује се наставном одбору, да поднесе извештај. VII Председник саопштава акт г. министра просвете од 18 ов. м. Бр. 6079, којим се Савету упућује на

оцену дело др-а В. Бакића .Поуке о васпитавању деце у родитељској кући," које је понуђено министарству за откуп. Упућује се наставном одбору. VIII Председиик јавља да је г. министар нреко потпредседника изјавио своју жељу, да се позове неколико ванредних чланова, да раде у идућим седницама Савета. Савет је већао о томе, па пошто је председпик ставио на дневни ред за идући састана® предлог наставног одбора о „учшшма," а Савет тај нредмет пе сматра за тако важан, да би потребно било, да при том суделују и ванредни чланови, то је одлучпо: да се за сад ванредни чданови не позивају у седнице Савета. Тим је завршена данашња седница.

Р А Д V Т РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОИЕ КОД САВОРНЕ ЦРКВЕ ЗА 1879 — 8о ШКО<ЛСКУ ГОДИНУ. (наставак)

Што даље, то њин значај све више пада; и код одраелих г људи , разуме се, не вреде ништа. Давати басне одраслима значи играти се с њином збиљом. Закраћивати басне деци, значи закраћивати им игру. Убијати одраслима збиљу , значи разбољевати их умно, а закраћивати деци игру, значи убијати их. * Ја сам на крају читанчице. И с тим бих свршио говор о њој и њеним чланцима, њеној садржини, јер сам у главноме исцрпео све разноликости њене и показао како шта обрађујем. Кад би ми била намера да критикујем читанчицу, ја бих изнео и нешто више. Но пошто ми то није намера већ само да покажем како обрађујем оно што већ јесте у читанчици, то изјављујем, само , да сам у главноме с њом задовољан , и да свршавам с овим говор о њој. Да кажем само још коју о читању и понављању. Пошто сам, на овај начин, прешао један пут читанчицу и савладао њену садржину, онда наступа посао који се тек може назвати читање и учење да се чита. Понављање („повторавање"). И шта ми је главно у понављању ? Садржина је потпунце исцрпена, и ако је била очигледна и стварна, она је тако јасна и готова , да је савршено излипшо свако понављање у „пропитивању," и т. д. Ако има какав израз да се запамти , он ће бити у читању, а појмови и представе су готове. И „пропитивање" за садржину , која је већ једном тако јасно и очигледно изнесена, и утврђења како ваља, и из нредстава изведени појмови , а из нојмова закључци и поуке , мени изгледа млаћење празне сламе. Једини разлог за ово био би: да се деца вежбају у говору (причајући). Но то не мора стајати ни у какој свези с читањем. Зар ја не могу предузети и вршити овој посао, а да су читанчице у клупи ? А кад извадим читанчице, онда је читање и нигата више. И свако магаање за садржину