Просветни гласник

10 пристунно преда сералне системе јесу ивотропски ; квадратни и хексагонални кристали жмају једну оптичку осу а кристали из последње три кристалограоске систеие имају две оптичке осе. Колико је важно било испитати одношај оптичких особина спрам кристалограФских, види се понајбоље код минерала са две оптичке осе. Ми данас већ добро знамо, како у разним кристалним системама стоје осе три разна еластицитета етера и оптичне осе спрам кристалних оса и пљосана. Ти су односи тако правилни и стални, да се по њима, оптичким путем, може да одреди кристални систем а врло често и ®ела данога минерала. На тој могућности поглавито основана је примена микроскопа за опреДељавање саставних елемената у стенама. — У низу наших предавања видећемо, како се ове диагнозе чине у свакоме појединоме случају ; а сада да се упознамо мало с људима, који су постепено увлачили микроскоп у минералошке и геолошке лабораторије. ТСад би имали да изложимо целу историју овога нредмета, морали би помињати и нека имена из 17ог и 18ог века, али моја је цељ, да вам у овом предавању представим само главне раденике који су положили темељ методи микроскопског испитивања минерала и стена. Први научењак пред чијим се именом морамо зауставити јесте Согпгег , нроФесор у париском Музеју за Јестаственицу. Појава овог природњака направила је велики утисак у распламтелој борби измеђ плутониста и нептуниста, јер је он доказао, да се базалт, о чијем се пореклу водио спор, састоји из кристалних елемената, а не из аморфне магерије. До тога проналаска он је могао доћи само помоћу микроскопа, јер су саставни делови базалта тамо ситни , да се голим оком не могу видети. И за многе лаве Кордије је доказао да се саетоје пз минерала кристалисаних. То је направило велику сензацију међ минералозима, тако да су се многи од њих устремили да докажу е су све аморФне минералне материје у основи кристалисане. Али су њиове тежње биле претеране, а средства којима су располагали била су скучена. Метода Кордијева није их могла послужити где год су хтели, јер се она даје применити само на кристале који су још доста велики, а носле и сама она врло

вање Ј. 1 п о в i и је примитивна и непоуздана. Та се ^метода састоји просто у овоме : уситни се један комадић од сгене, која оће да се испита, па се добивени прашак поднесе нод микроскоп. У томе се прашку не може ништа насигурно познати, јер су поједини кристали неправилно поломљени, а зрнца су неједнаке дебљине, па се и због тога под објективом несигурно понашају. — Овим се путем дакле није могло много постићи, па је због тога ослабило и одушевлење за петрограФСка испитивања Оно је било већ тако слабо, да се на томе пољу испитивања не истичу никакви знаменити раденици ни онда, када је Т\ Г ПНат Шсо1, у години 3 826, изнео бољу методу за прављење микроекоиских препарата помоћу шлиФовања. — Вгете^ег је готово једини био, који се и тада лаћао микроскопа ; и заиста је помоћу тога инструмента дошао до интересантних резултата, који се тичу структуре минерала. Година 1858-ма остаће за навек знаменита у историји јестаственице. Ви знате да је тада Дарвин издао скоје револуционарно дело о постанку органских ®ела, које је још и данас предмет живе борбе и покретач великих радова у зблогији и ботаници. Знаћете, можда, и то, да је тада образоваво и прво антрополошко друштво, које је створило антропологију као науку. — У нашој науци, ова је година знаменита тиме, што је у њој Енглез богђу изнео на јавност један велики рад о микроструктури минерала. — Метода микроскопског испитивања минерала и стена тада је први пут потпуно изведена и до врло важних резултата довела. 8огћу је узео да микроскопскп проучи структуру кристала и на томе путу нашао јеједну велику групу значајних предмета, што улазе у састав минерала. То су они елементи, који нису битни део кристала и кристалае супстанције, већ су више страни, с поља унешени. Ови уметци или инклузије могу бити чврсте — стаклаете или кристалне — течне или гасолике, а изучавајући их и објашњујући, 8ог1у је дошао до врло важних закључака за постанак минералних Фела. — Вбог таке важноети овога предмета нека ми је дозвољено да еумирам овде закључке Сорбијеве гатудије. 1) Кристали, који садржавају само течне инклузије морали су се образовати у каквој течноети. « &