Просветни гласник

II V' И С Т У II Н 0 ЕРВДАВ

ање Ј. Жујовића

11

2) Криетали, који имају само стакласте уметке, обрзовали су се у некој растонљеној маси. 3) У којима се кристалима налазе само гасне шупљике, ти су постали или сублимациом или у каквој хомогеној растопљеној материји. Наравно, да то не важи за оне гасне шупљике, које су некада биле течношћу испуњене, па је течност временом изветрила. 4) Кристали у којима се налазе и течне н гасне инклузије образовали су се у присуству и течности и гаоа. 5) Они крисгали, у којима се налазе течне и стакласте инклузије морали су постати узајамним дејством ватре и воде, а под великим притиском. 6) Кристали, који имају особиее обе последње групе постали су под великим напоном, уелед заједничког дејствовања врелог растопа, течног раствора и сублимације гаса. 7) Под иначе једнаким условима, они минерали, који имају мање уметака кристалисали су спорије но они, у којима их има више. Замислите, гоеподо, какву су јаку еветлост морали бацити ови резултати на питање о поетању стена, што еастављају тврду земљину кору! — Стене су агрегат минерала, па када се у минералогији дошло до неких истина, и петрогенија је морала коракнути напред. Микроскоп је једини био у етању да нам открије чињенице, на којима је 8огђу основао поменуте своје закључке и које имају решавајућег гласа у питању о начину постајања земних Формација. Модерна петрограФија почела се дакле разви. јати од када и модерна ФилоеоФија јестаственице то јест од 1858 године. Од тога доба до данас она се тако развила и разгранала , и тако ее у методама усавршила да је постала самосталном науком, за коју се на неким универзитетима већ предлажу и засебите катедре. Немци су се, као обично, устремили да рашире и систематизирају оно знање које се зачело у Француској и Енглеској. У великоме броју немачких научењака, и кандидата за титулу научењака, иетиче се неколико раденика, који се могу сматрати за утемељаче петрограФСке минаралогије и петрограФије. На првоме месту стоји 2ггке1, дроФесор у Лајпцигу , који је као ђак рударске школе пратио Сорбија у његовим екскурзијама по старим вулканским Формацијама око ЈРајне, и тада се одушевио за микроекопско испитивање стена. Разговори с енглеским научњаком пробудили су у младоме Немцу вољу, да се ода на ново поље штудија на коме му је предсгојала велика будућност. Ту будућност он је и стекао својим трудољубивим животом. И данас још, када се на томе пољу појавило у Немачкој врло много ревносних истражилаца, Циркел је је међу њима не еамо први покрегач него и најзаелужнији од свију за петрогра®еку науку. Из његове школе изишли еу вредни радеиици, а из његове лабораторије непреетају излазити одлични научни радови. Уоде1вапд, друг и рођак Диркелов, радио је врло кратко време на микропетрогра®ији, али је у својим радовима показао тако много оштроумља и обећавао тако много за будућност ове науке, да његову прерану смрт онлакују данае еви петрограФИ. Он се није могао задовољити самим тачним проматрањем, него је предузео и да екепериментише и тим путем дошао је до резултата врло важних и за философију геологије, коју је покушао да поетави. То је био један од оних ретких немачких научењака, који мисле, да ее задатак научног рада не саетоји еамо у цростом нагомилавању нових чињеница, већ и у тражењу складности сваке поједине истине са целокупном философском синтезом. Посао тај није лак, за то и нема много научењака који су га се с успехом лаћали. На овоме позиву мало их је званих. ал готово сви еу одабрани. Ва Фогелсангом јавља се ВозепЈЈизсћ, да својим дивним радовима ривалише славноме Диркелу. Он је дао велики полет петрограФским иепитивањима тиме, шго је усавршио, у неколико, њиову методу. Циркел и други умели су се служити само микроскопом са обичном, природном светлошћу, а Розенбушу је испало за руком, да и поларисану светлост примени на дознавање саставних елемента у стенама. На тај начин могу се опажати и сазнатн многе етвари, које се без поларизационе светлоети нису могле приметити. На основу оптичких података о поједиаим криеталима, он је предузео да иепитује како се сваки од њих влада на подариеаној ?