Просветни гласник

18

Н А У Ч Н А

X Р 0 Н И К А

Н А У Ч Н А јфсп У данашњем проналаску је Грехам Бел, — онај исти што је пронашао телеФон и телеФот — остварио сво.ју сасвим ориђиналну мисао: да иренесе звук, да иренесе човечији говор, иомо&у светлости ма на коју даљину. Човек није хтео ништа мање , него да га светли зради, ма ког светлог тела не само осветле и учине услугу његовом оку, него да преносе и његове звуке, да служе и његово уво. Многи ће читалац потрести главом и са највећом резервом иримити ову ствар. Но ма колико да она изгледа невероватна и немогућа на први поглед, кад се дубље у њу загледа видиће се да је сасвим појмљива и могућа, Било је то крајем месеца августа ове године, кад је у Бостону, на годишњем скупу американских научњака и природњака, проналазач телефона и телеФота познати нам већ Грехам Бел објавио један нов апарат, нов проналазак, који је учинио заједно са Семнером Тентером (Зишпег Тага1ег). Задатак тог новог апарата, коме је Беле дао име фотофон, састоји се, као што смо већ напоменули, у томе, да нреноси звучне таласе човечијег говора на велику даљину и то помоћу једног светлогзрака илибоље рећи, помоћу једног снопа параделних светлих зракова. Дјејство је дакле сасвим слично као и код говорног телеФона ; шта више и овде се за слушање изговорених речи, употреби телеФон, само је овај проналазак савршенији у толико, што овде за спровођеве тих звучних треперења не треба никаквих спроводних жица, као код тедефона. Ту службу овде врши светли зрак, који долази од отправног апарата, претрпив само неке извесне промене у свом путу. Основица фотофону јесте извесно понашање једног хемијског елемента, селена према светлости. Овај елеменат, који се у многоме слаже са сумпором и који је истина доста у природи раширен, само се у мањим количинама налази, има ту особину, да иод уиливом светлости мења своју моК сировођења електричне струје. Читаоцима ће већ бити познато то име ; кад смо говорили о телефону, о справи која ликове проноси кроз електричну жицу, ми смо напоменули, да се оснива на томе, што се селен разно понаша према електричној струји кад на њ дјејствује светлост. Тамо је то особито понашање селена. спрам светлости споменуто са неколико речи, зато ћемо сад опширније говорити о тој важној особини његовој, како би не само довољно растумачили данашњи проналазак, фотофон , него да у исти мах допунимо у неколико и објашњење телеФота.

РОНИ1(А

Све те особине селенове најбоље ћемо извести, ако саопштимо оно предавање, које једржао сам Бел* на горе поменутом збору американских научњака, само местимице попуњено другим подацима. Пре но што ћу, вели Бел, да вам .јавим за неке проналаске, ко.је је учинио г. Семнер Тентер и ја, који су нас најзад довели да конструјишемо .један апарат за проношење и понављање звука помоћу светлости , — нужно је да вам изложим полазну тачку наших покушаја. Најпре ћу да вам опишем веома значајно тело селен, као и разне резултате до којих смо дошли у својим испитивањима; најважнији од тих резултата јесте тај, што смо познали сва она тела, која су осетљива спрам светлих треперења, ако не узмемо да је то општа особина материје. Спрам светлих таласа осетљива су ова тела: злато, сребро, нлатина, гвожђе, челик, месинг, бакар, цинк, олово, антимон, ново сребро, слонова кост, цедулојид, гутаперка, тврди каучук, мекани вулканисани каучук, артија, пергаменат, дрво, лискун и посребрено стакло; код неких материја, као што су угљен и танко мискроскопско стакло, нисмо дошли до никаких резултата. Ми смо нашли да све те материје, кад на њи падне светли зрак, дају од себе звук чија висина зависи од веће иди мање промене у јачини светлости. Дал>е нашли смо мењајући облик или карактер светлих треперања, која дјејствују на селен, да се у исти мах мења и каквоћа звука, те се могу добити и артикулисани звуци. Ми би могли на тај начин не употребив спроводну жицу, као код телеФОна, с једне штације на другу говорити, само кад би могли тамо послати какав светао сноп зракова. Ми нисмо имали прилике да дознамо границу, до које се може распрострети то фотофонско дјејство, т. ј. до које се даљине може помоћу светлости иренети звук, али ми смо на извесној даљини могли да говоримо и то на толикој даљини, да се ииаче кроз ваздух не би могли дозвати. То нам даје повода да мислимо, да се то преношење може раширити до ма које даљине, бар до оне, до које се може са једног места посдати зрак ма ког светлог извора. Да пређем сад на селен. Године 1817 предузеше Берцелијус и Готлиб Ган, да испитају, онда уобичајену методу снрављања сумпорне киселине. У току испитивања, приметише А1ехапс!ег Огаћат ВеН, »Баз Рћо1орћоп,в Уог1га§, ^ећаНеп аиГ с1ег XXIX ЈаћгезуегеатпПип^ с1ег атепкатзећеп ОвбекећаГ!: хиг Рог(1егип§ с!ег ЛУЧакепбећаПеп ги Воз1оп јт АиЈ?ив1; 1880; ацб с1ет Еп§Нвсћеп,