Просветни гласник
Н А У Ч Н А
X Р 0 Н И К А
19
они, у кисединн један талог, у неколико дрвенкаст а у неколико сјајно мрк, који пред дуваљком издаваше особити неки мирис, за који мислише да долази од телура. Но како је телур елеменат врло редак, Берцелијус хтеде да га добије из тог талога, али у даљем испитиваву није могао наћи ни један знак, којн би се слагао са знацима телура. Он нађе у том талогу сумпора помешаног са живом, бакром, цинком, гвожђем, арсеном и оловом, али од телура ни трага. Но то није ни мало заплашило Берцелијуса. У науци сваки неуспех нроширује границе познавања исто онако као и сваки успех и Берцилијусу паде на памет, да ли тај опажени мирис, који не долази од телура, да ли он не долази од неког тела које још није познато хемичарима. Подстакнут том мишљу, настави он са новом енергијом започети рад. Он накупи велику количину тог материјала па га подврже разним хемијским испитима. Он одвоји сумпор, живу, бакар, цинк и друге познате супстанце и кад је све то одвојио, остаде му још један остатак за који се при тачнијем испиту показа да је оно, што је Берцелијус и тражио, т. ј. да је то нова елементарна материја. Особине које је ово ново тело показивало, у многоме се слагало са особинама телура те му та сродност даде повода да му да име „ селен " од грчке речи зе1епе што значи „месец" јер је телур долазио од речи Ш1и8 а то ће рећи „земља". Селен као и телур спада у групу металојида; он је на обичној температури чврсто тело, тописена 211° а кључа око 700° Целз. Ма да је селен сличан са телуром, као што смо напред поменули, опет у ногледу на његово понашање спрам електричне струје, јако се разликују ; телур врло добро спроводи електрицитет, а селен као што је доказао још Берцелијус не спроводи никако. Тако се нашло да селен спроводи 38.000,000.000 пута слабије електричну струју но чист бакар, а то ће рећи, да је не спроводи никако. 1 Да би се разумело оно што ћемо доцније навести, кад почнемо излагати понашаае селена спрам електричне струје, да напоменемо неке научне термине, који вреде, кад се говори о електрицитету. Спроводна моћ неког тела рачуна се по отпору, који оно даје пролажењу електричне струје кроза њ; тако онај горњи пример могао би се казати да селен даје 38.000, 000 000 пута већи отпор електричној струји но чист бакар. Као полазна јединица отпора, према којој се сравњују отпори свију осталих тела, узимље се она, К0 ЈУ је поставио Ом и која се тога ради зове омада. Она нак представља онај отпор, којд даје електричној струји стуб чисте металне живе од једног квад* «9лектричество,» № 7, '880, Чланак : гЈлектричесша своиства селена.в
ратног милиметра у пречнику и једног метра у дужини. И тако кад се каже да неко тело има 100, 200 или 1000 омада, онда се разуме, да оно 100, 200 или 1000 пута већи отпор даје електричној <труји, која пролази кроза њ, но толики стуб чисте живе, или толико пута лошнје спроводи електрицитет. Један мегаом има милијун омада. Године 1837 нашао је Кнокс, да селен проводи струју кад се растопи, а Хитров ноказа године 1852 да он и на обичној температури спроводи струју, само кад се наоди у извесном стању. Селен као чврсто тело може заузети врло разне облике (тако звана алотропска стања) и сваки се од ових облика селена, разно понаша нрема извесним упливима; најглавнија су ова два алотропска стања : Кад се селен из растопљеног стања нагло олади, онда не спроводи струју. У том стакластом облику он је мрке боје, у одбијеној светлости говово црн а површина му је сјајна. У тањим листићима је провидан и у пропуштеној светлости даје лепу рубинцрвену боју. Ако се селен из растопљеног стања врло споро олади, онда показује сасвим другојаче особине; сад је загасите боје, зрнасте или кристаласте структуре (састава) а изгледа металног. У овом облику је сасвим непрозрачан, па ни у најтањим листићима. Овако стање селена познато је још одавна под именом „зрнастог" или „кристаластог" или како га је Реном назвао „металног" селена. То је био тај облик селена, за који је Хитров нашао да и на обичној температури спроводи струју. Он је још нашао, да његово противљење спрам електричне струје опада, што се више загрева до тачке топлења и да се тај отпор напрасно увећакад пређе из чврстог стања у течно. Пређе се још нашло и то својство селена да лакше прелази из једног стања у друго, само кад се изложи сунчаној светлости, а то је својство од особите важности по овај проналазак. Ма да је селен познат од пре 60 година, опет он није нашао никаквих нримена у практици, сем што се водило о њему рачуна као о особитом хемијском телу. Обично се продаје у цилиндричним штапићима; по кад што су ти штапићи у металном стању, но најобичније се налазе у стакластом и онда као што рекосмо не спроводе струју. Уиљоби Смис (ЛУ111ои§ћћу ЗппШ) дође на ту мисао, да се кристаласт селен, рад његовог великог отпора може корисно употребити за испитивање подморских кабела. Тачнијим испитивањем нађе се да се селен у самој ствари толико противи пролазу електричне струје, да би поједини штапићи дали толики отнор, колики би отпор дала телеграФска жица, пружена од земље па до сунца. Међу тим нађоше, да је тај отпор његов промењив и чињена су многа испитивања да се нађу прави узз