Просветни гласник

64 научна хроника

НАУЧНА ХРОНИКА

^отофон (свршетак)

Ево начина како се справља селен за ту цељ. Ћелија или боље рећи кутијица од месинга најпре се загреје па се онако врела са комадом селена но површини превуче. Да би сад тај слој селена добио моћ спровођења и осетљивости спрам светдости. мора се још загревати. Ми смо загревалд селен над пламеном гасним и посматрали га како изгледа. Чим достигне извесну темиературу, одма његова новршина потамни а после овога навуче се на њ' као нека мутнина, од прилике као што се наслаже водена пара на какво огледало. Ова појава бива поступно јача и иа скоро се појави дела површина у металном, зрнастом и кристаластом стању. Онда се ћелија скине с ватре и на згодни начин олади. Ако се кристаласт селен још већма загреје, онда ће се истопити. Најбоље резултате смо постигли, кад смо загревали селен док се није почео кристалисати, и тако загревање наставили док се нису појавили знаци топлења, па смо одма ватру склонили. Они делови, који су се отопили кристалишу опет и такав селен, кад се олади, понаша се као добар спроводник и врло осетљив спрам светлости, Цела операдија траје само неколико минута. Оваметода не сашо да је згоднија, него још ноказује, дасу многе теорије о тој ствари неосноване. Наша нова метода показује, да није нужно селен сасвим растопити, већ да та спроводност и осетљивост његова спрам светлости добија и без дугог загревања и лпганог лађења и да кристализација настаје још за време самог загревања. Ми смо нашли, да ако се топлота одма уклони чим се појави она тамнина, онда се могу под микроскопом јасно видети поједини кристалићи. Кад се уклони тонлота онда, кад је кристалисање дуже трајало, онда под микроскопом видимо читаве гомиле тих кристала. Кад је степен загревања био већи, онда се поједини кристали не могу одвојити, него цела маса изгледа као метална а само се овде онде види по који кристалић по површини. Селенови кристали, који постају при лаганом лађењу имају сасвим другојачи изглед. Ми смо од прилике, вели Бел, педесет разних облика давали нашем апарату само да јачину светлих зракова као што треба регулишемо, али ћемо само неке од њих напоменути. Главна је ствар да се само светли зрак регулише а то може бити на разне начине. Између оста;ога зрак се може поларисати, те тако час јачати час слабити. Исто би се постигло кад би зрак пропустили кроз једно сочиво са промењивим жижама. Но ми ћемо се ограничнти да опишемо нај-

простији а у исти мах и најпогпунији начин регулисања светлог извора. Жао нам је што уредништво „Просветног Гласника" није могло примити једну слику, која би најбоље и сасвим очигледно представила ову важну справу и објаснила законе на којима се оснива. Зато ћемо покушати да то објашњење и сам начин преношења звука помоћу светлог зрака изведемо без слике. Говорећи напред о телеФону а нарочито о фонографу видели смо, како њиове мембране могу затреперити, кад се близу њих говори. И код ФотоФона за одправник узета је таква једна еластична мембрана, само је она од посребреног танког листића стакленог, који може сасвим осетљиво и правилно да трепери, кад се поред њега говори. Посребрен је за то, да би одбијао светлост (није ништа друго до једно сасвим танко и еластпчно огледало). Светлост од сунца, лампе, обичне свеће, једном речи ма каква светлост, пропусти се кроз обично сочиво тако, да пада на тај посребрни стаклени листић: кад је листић или огледало у миру т. ј. кад се поред њега не говори, дакле кад не трепери онда се и светлост, која на њ' падне мирно одби.ја, и прошав још кроз једно сочиво одлази даље. Из та два сочива и оног стакленог огледала састоји се цео одправник фотофонов. то се огледало може тако наместити, да се она светлост, што се од њега одбије, пошље куд се оће, на пример на извесну даљину, у неко друго, криво огледало, које ће ту светлост, што долази од нрвог огледала скупити у своју жижу. У тој жижи налази се једна селенска ћелија која је опет у свези са једним електричним елементом, који производи струју и још са једним телеФоном. Дакле пријемни део фотофонов саставља оно криво, обично параболно огледало са селеном у својој жижи, електрична струја и телеФон. Све сад зависи|од огледала које је на одправној штацији; ако оно стоји мирно, светлост ће се од њега мирно одбијати и тако исто са том једнаком јачином одлазити на пријемну штацију; пашће на оно криво огледало, које ће ту мирну светлост прикупити [у своју жижу, дакле на селен и у селену ће према јачини својој, пробудити извесну моћ спровођења струје. Пошто светлост долази неиспрекидана и увек једнаке јачине за то ће и селен спроводити струју једнаке и непрекидне јачине а у телеФону нећемо чути ништа. Сасвим ће друго бити ако та струја у селену буде испрекидана, т. ј. кад на селен буду падали зраци разне јачине. Тако испрекидану свеглост а у исти мах и испрекидану струју добићемо на овај начин.