Просветни гласник

98

1>А Д У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Из овог црегледа види се, да није тако незнатна помоћ,коју читаонице аружају нашој гењижевности. А од колике је големе важности уплив њихов на ширење научног и онштег образовања, то није потребно доказивати. За многе и многе чланове читаонице су школе, докле су други опет онде учитељи. Што се у нас читаонице још нису одомаћиле тако, колиео би требало, то је за то што народ још није имао прилике да се собом увери о користи њиховој. Читаоница треба да је продужена основна школа; и као год што ова много не вреди без добра учитеља, тако исто ни читаоница не може да успева без свесна оснивача. Из горњег прегледа видимо, да су читаонице у Београду и у окрузима: алексиначком, ваљевском и јагодинском више издале него примиле, докле читаонице у осталим окрузима показују мањи а неке и много мањи издатак од прихода. Ако је игде штедња умесна и потребна, а она за цело овде није. Читаоница је књижевни потрошач, и њен капитал може бити а и треба да је уложен само у производима књижевним, које је она дужна набављати за потребу својих чланова. Тако само може већма ширити круг евоме упливу. А да наше читаонице ниеу тако богате списима, те да не би морале попуњавати овај евој недостатак, то ће се видети из овог прегледа.

0 к р у г

Читаонице имале су у 1874 год. новина и часописа

БРОЈ КЊИГА У КЊИЖНИЦИ ЧИТАОНИЦЕ СРПских ! 1 !

ФРАНЦУС- КИХ

НЕМАЧКИХ ИНАЧЕ СТРА ' НИХ

СВЕГА

Алекеиначки .

31

1

1

33

137

Ваљевеки . . .

26

1

1

2

30

270

Јагодински . .

9

—

—

—

9

39

Ењажевачки .

8

—

—

—

8

119

Ерагујевачки.

36

1

1

—

38

359

Ерајински . .

60

—

2

—

62

148

Ерушевачки .

13

—

—

—

13

49

Подрински . .

25

—

1

—

26

557

Пожаревачки .

49

—

7

—

56

352

Руднички. . .

7

—

—-

—

7

243

Омедеревски .

30

--

1

—

31

63

Ћупријски . .

52

—

2

—

54

454

Ужички . . .

31

—

1

—

32

522

Црноречки . .

55

1

1

—

57

533

Чачански . .

31

—

—

1

32

45

Шабачки. . .

17

—

3

—

20

206

Вар. Београд

37

5

16

8

66

3843

Свега . .

517

8

37

12

574

7939

Кад из овог нрегледа испустимо Београд, онда видимо, да од 508 новина и часописа, долази у средњу руку на једну читаоницу по 13 и од отих је 12 српских или хрватских. У читаоницама по унутрашњоети Србије има 5*51 процената новина на етраним језицима, а у читаоницама београдеким тај проценат износи 43-96! Од немачких новина имале су читаонице по унутрашњоети : ЈИизкћЧе 2ел1ип^ 4, Ро1Шк 3, Рев1ег 1Лоу<1 3, 1Ј11)ег Баш! ип<1 Меег 3 АН^етеше 2еНип§' 3, ГгепкЈепМаИ 2, Вагаг 1, 2икии11 1 и СггепгМе 1.

Р А Д у I разреду оеновпе школе код саборне цркве аа 1Н79—80 мколску годину Д 0 Д А Т А К (наотавак)

Еад хоћу да их пустин да се играју обично им одредим место и кажем докле могу да иду. Један пут не одредих јасно, но рекох докле онамо напред, десно и лево, а за назад ништа не рекох, јер мишљах да се разуме: довде, до пута где смо стајали. Но њима се не разуме. Она се поиграше доле, па ето их и овамо назад , преко нута, и уђоше у град, и почеше да се деле на Србе и

Турке. Сад не иде да вичем и враћам и забрањујем кад ниеам казао пре. Остави их. Играју се не може лепше бити. Ето га један с једним великим прутом од 3—4 метра и око њега канаи од коњске длаке, (а удице нема): — Глете, господине, шта еам нашао доле У граду!