Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ ЈЛГОДИНСКЕ НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ

4. Ин јестаственице давао је наставнигс задпће по свршеном одељку науке, да се деца вежбају изводећи укратко 0Н' л шго су учили. У зоологији су цртањем показивали крвоток и органе за варење. У хемији одговарала су деца писмено на питања узимата из књиге „Тумачење природних појава или за што — за то" од Бруера у преводу В. Антића. И. 5. Из земљописа задавао ја наставнлк деци да прецртавају државе или делове света орогра®ијом и осталим земљопиеним особинама. Ово је чинио месечно један пут. Распис г. министра од 19 децем. 1866 г. Бр. 3712 , у погледу писмених задатака није могао битиизвршиван усвојопширно^тизбог великогброја часова, које деца у школи нрокеду, и због тога што се са повећаним бројем часова жели да деца у самој школи науче оно, што им се казује, а не да после сама код куће уче на намет. На ово упућују и многе наредбе издате после горе поменутога расписа. 7. Веома мало а готово неприметно утиче нредавање хришћанске науке на дух и морал ђака. Овоме неуспеху највећи је узрок у томе, што предавач науке хришћанске претоварен домаћим и парохиским пословима ради у школи онаком мером како је награћен за тај посао. Требало би ово поправљати, а то се може учинити само тако, ако се за ову науку постави стално лице па макар и световно а не хонорарно. Од такога сталнога лица много би се више могло тражити и што се личне спреме и што се наетавничке вештине тиче, јер и до сада се то желело, али се због хонорарства није могло добити. 8. У овоме месту учење српскога језика имало је великих тегоба. Популација је ове вароши насељена из различитих ерпских крајева па је: значење облика речи, значење предлога, акценат, и. т. д. веома погрешан. У овај завод и не долазе деца може се без зазора рећи — из околине, те наставник има да се бори са јагодинским говорним погрешкама. Да би се овакав говор поправио, давато је свима ђацима да декламују народне и вештачке пееме и да приповедају народне приче. Таким радом упућивани су да упознаду и поправе

| акценат и друге погрешке. Акцентовању је особита пажња покло:!>ена код ученика II раз. у глаголским облицима, јер су велике ногрешке правили у том делу науке. Показивати су глаголи и њихови облици но свима акценатним групама. Наставни план за српски језик требало би променити у толико , што је наша граматична и школска књижевност обогаћена новим делом познатога раденика на томе пољу Ст. Новлковића. Наука о основама речи срњ кога језика треба да се нредаје онако иросграно, као гато се ради код других делова грамагике. Сам писац у предговору свога дела предлаже му место поЈле облика речи. И ако се тиме наиушта природни ред делова граматичких, опет се треба сложити са његовом мишљу, тим више што је то неопробан посао и гато значење облики речи, предлога, акцената и т. д. треба у овоме месту и у будуће да наће дослрдно оцило у разноврсним поправкама наставничким код деце. Према томе би се имало и ироширити време ■учења сраског а језик а на четири године еа додатком науке отила у носледњој години. 9. Из народне и оиште историје Формално је успех добар а по унутрашњој вредносги недовољан. Оба предмета нису ни почета да се предају у почетку шк. године , него један (народна истор.) у почетку а други (општа) почетком месеца јануара, за то није довољно пажње обраћено ни културној страни појединих епоха у општој ни на народне пееме и друге умотворине у народној исгорији. За народну иеторију изјавио је дотични наставник, да се помагао иеторијом од Ј. Рајића и Мајкова а за општу историјом од Густава Струва. Наетавник са наставним саветом мисли : да би требало проширити предавање народне историје најмање на трећи и четврти разред ниже гимназије за 3 до 4 часа недељно. Оавет мисли тако с тога , што народној историји до сада није довољно пажње поклоњено а требало би да се у нижој гимназији већа пажња најире њој, па колико може општој историји поклони. За општу историју има доста места у вигаој гимназији, а кратак нацрт њен да остане и у будуће у IV раз. са 4 часа ради прелаза ученичких у друге разреде, где се она не предаје или ради приватних послова (заната и т. д ).