Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ ЈЛГОДИ11СКЕ НИЖЕ Г И М II А 3 М Ј &

нога развића и рачуница не могу се никако узети за најлакше наставне предиете. 5. Сви су готово наставници предавали по штампаним књигама изузев где тога нема никако. Те су књиге: а, из сраског јези ка: наука о облидима речи, наука о реченицама од Ст. Новаковића и облици српеког језика од Т>. Даничића; из ст. словенског језика нису деца имала ручну књигу осим „Примера из књижев. српског и сгарог словен. језика" од (Јт. Поваковик за анализу, него су на часовима бележила предавања, које је држато по изводу бз граматике ст. словен. језика од Јов. Живановића и белешкама из л СтгаттаШс кксћеп в1ашвсћеп бргасће" уоп Аи§\ 8сћ1е1сћег, Миклошићеве упоредне науке о гласовима слов. језика и Бопове граматике индоевропских језика; — б, из рачунице и а лгебре служила су се 1 и II. делом Мочникове рачунице у сри. древоду; — из иракт. геометрије геометријским облицима од Мите Петровића, лопулармом геометријом од Ст. Марковића а допуњавали су из наставникових бележака; — в, из зенљописа имала су деца при руци Драгашевићеву геограФију а допуњавала су је казивањем наставниковим по Кћш -у ; —из нпродне историје служили су се 1)аци штампаном историјом од Н. Крстића са објашњењима наставвиковим из .Ј. Рајића и Мајкова; — из оиште историје имали су ђаци историју света од Иловајског у преводу од Д. Дукића а објашњавао им је наставник по историји од Густава Струва ; г, из немачког језика служили су се ђаци немачком граматиком по Трауту у обради Ст. Д. Поповића; — д, из хришћанске науке ручним прописаним књигама; — ђ, из основа физике основима оизике од Мите Петровића са допунама из основа Физике од Балфура Стеварта у преводу од Ст. В. Поповића, из Бопове књиге „Вода" и писањем питања у З 1 /.. табака ; -— из основа хемије хемијом Росковљевом У нреводу од Ст. В. Поповића са допунама из дела проФ. Бопа о ваздуху и води и из Лозанићеве хемије; — из јестаственице минералогијом и геологијом од Покорнога у преводу од Ј. Пецића и зоологијом од Е. Црногорца са допунама о анатомији човека по Шедлеру и Покорноме; — и е, из космографије писала су деца по диктирању наставниковом из Дистервега, Аитрова, Студњичка и Хумела. Предмет је заузео 14 табака.

6. Из српског језика, рачунице, алгебре, немачког језика, практ. геометрије, јестаственице, хемије и земљописа давати су и кућевни и школски задаци. 1. Из срп. језика давате су задаће у почетку недељно, па што се дубље улазило у предмет, то се и време повећавало дошав најпосле и на 20 дана с тога, гато су даље задаће мешовитије него прве. Тако је прва задаћа дата за упознавање латинице, за тим еу комади са ћирилице преписивати латиницом, после овога бележене су речи у којима су закони самогласа и т. д. — по програму, у коме је и на то пажња обраћена. Тако се радило у сва три разреда, разуме се, држећи се грађе одређене црограмом. Задаће су поправљате сваки пут код куће означујући погрешке особитим мастилом или плајвазом, па враћате ученицима ради прегледа и управљања. Често су погрешке јавно сваком ђаку у школи саопштавате вади и других ђака и ради поправке. Ово се обично чинило, код је већина израдила задаћу лоше. 2. Из рачунице у Ј и II раз. у почетку су давате задаће дваиут недељно а доцнијеједан пут кућевни а други пут у школи опет недељно. У III и IV раз. давати су један пут недељно кућни задаци. Наставник је поправљао сваки задатак и на њему писао „добро" или (( погрешно". Где је мања погрешка поправљао је, иначе не. Преглед задаћа извршивао је код своје куће па у школу доносио и деци раздавао. Ако је више од половине ђака лотпе израдила, онда је једног ђака изводионатаблу те је под његовим надзором радио задатак а остали су поправљали своје задаће. Пре свакога рада радио је усмено са децом, па задатак решен усмено радио писмено вежбајући децу и правилном говору и логичном мишљењу. Тако је поступао не само у једном него и у свима разредима као и са алгебром и пр. геометријом. 3. Из немачког језика давао је наставник по један до два задатка недељно, поправљао их преко ђака на часу или носио својој кући па поправљене са објашњењем враћао. По који пут је размењивао између ученика задаће, да један другоме погрешке на часу понраве, па узимао, ирегледао код куће и враћао.