Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ ЈАГОДИНСКЕ Н И Ж Е ГИМНАЗ И Ј Е

којима многа долазе у делокруг администрације а од таквога посла највећи део долази на моје деловање. Прибрав према томе грађу и добивши мишљења појет,иних насгавника и настапнога савета о питањима стављеним њиховом расматрању, сматрам за пријатну дужност, да известим г. министра држећи се непромењенога реда питања у овоме: 1. У току ове школске године прегледао је наставни савет програме, које су насгавници подносили из предмета што их предају, а том приликом обратио је и пажњу на границе наетавнога плана тих предмета упућујући наставиике, који су те границе прекорачили или који нису грађу исцрпли, да поправе програме па да их поправљене још једном у савету читају ради уверења о тој поправци. Прегледање програма наставни савет није могао извршити у иочетку гиколске године него много доцније. Томе је узрок, што је овоме заводу месеца Септембра додат четврти разред а дотле је имао три, па се морала умножити и наставна снага најмање са двојицом наставника. Тек у почетку месеца јануара ове године био је довољан број наставника на скупу за сталан рад у заводу. У току тога месеца и довршио је наставни савет прегледање програма, што је код неких предмета отпочео још у почетку школ. године. Према томе сви предмети нису предавани у границама програма а следствено и наставног плана. Тако, наука о реченицама из ст. словенског језика у 1Ураз. нијени додиривана због губитка времена, јер се у толе разреду предавања отночела иривремено у почетку месеца Новембра. Остали су предмети предавани у границама програма, али у 1У раз. врло лабаво због познатих узрока. 2. Програм из: а, сриског језика у II и III раз. исцрпљен је око половине априла, а у I раз. почетком маја, за тим из старог слов. језика у очи испита. Кад су ирограми исцрпљени, онда је понављана изучена грађа у већим заокругљеним одељцима тако, да деца прошире појам о изученом делу науке; — б, из хригипанске науке у I, II и III раз. исцрпљен је програм око половине априла а у IV раз. око половине маја па понављајући држата предавања; — в, из рачунице из-

вршен је програм око половине маја у свима разредима. Наставник изјави, да је свој рад удешавао тако како ће комбинујући рачунске радње понављање у задаћама извршити. Ово је радио, вели, за то што су сви рачунични закони у нераздвојгој вези, па се не може ни ићи напред без почетнога знања. Из алгебре извршен је програм такође око половине маја са разлога казатих код рачунице. — Из аракт. геометрије исцрпљен је програм око половине априла. Немајући никаквих нр. геометријских справа за вежбање деце у пољу понављањем су изучену грађу претресала; — г, из јестаственице у I, II и III раз. исцрпљен је програм око половине априла па се понављало. Из основ а физике и хемг^је почетком маја па се изучен материјал поново прелазно са децом; д, из оиште и народне историје исцрпљен је само програм али се није понављало, а гако и из географије; — ђ, из немачког језика исцрпљен је програм у I, II, III и IV раз. крајем месеца маЈа , па се понављало у школи практичним вежбањем у говору; — из космографије исцрпљен је програм без понављања ; — е, из цртања и красноииса радила су деца до испита. 3. У више прилика бавио се наставни савет иитањима методике договарајући се о једнообразности њеној. 0 тој својој радњи има трага у програмима појединих наставника. Савет је дакле погрегаан метод поправљао враћајући насгавнику програм са напоменом, да искаже метод предавања, који је и важније критиковати него саму грађу јер је ова позната. И ако је савет обраћао особиту пажњу питањима наставе приликом претресања програма, није- он пропугатао ни сваку другу прилику у својим седницама поред расправљања днсциплинских и административних питања, али о тим радовима није вођена особита белегака. 4. Осим земљоииса нису се ученици жалили ни на какав други предмет. При том деца и не смеду да се жале из бојажљивости да не буду кажњена. Али се тегакоћа предмета не може и не сме мермти по жалбама дечијим. Обрнуто, деца су сматрала рачуницу и српски језик за најлакше предмете, и ако се зна, да наука о српском језику на данашњем стунњу ње-