Просветни гласник

АТЕМАТИКЕ

133

тврђаху да су их примили од Индијанада. Брижљиво су изучавали а лгебру , која још носи њихово име, а обична мвтод а за разрвшава.ње квадратних једначина, њихова је. Не могу да ређам све проналаске, који су нам од њих остали. Ради куриозности напоменућу још то , да су они први у Јевропи подизали опсерваторије (звездарнице ,) а пошто су протерани из Јевропе , Шпањолци су од њих правили звонаре, не знајући шта ће друго да чине с њима ! ... Јевропа је поступно примала њихову образованост. Ево шта вели Дрепер о стању њеном у то доба. „Ништа није било жалосније од сгања Јевропе, кад је први пут осетила утицај Арада. Њезине старе римске и грчке популације савршено су ишчезле; племена од бастарда и мелеза, која су их заменила , била су се заглибила у Фетишизму. Религија се састојала у вршењу извесних обреда; чини се, да није било никаквог појма о моралности. Обожаване су цепке од часнога крста, гвоздени колути од верига св. Петра , косг каквог мученика, иконе што сузе и што се смеју.. .. Сав је свет био поприште демонских авантура, чудеса, вештица, 1;авола, анатома и у опште натприродности ! . .. . То је била посљедица калуђерске цивилизације у Јевропи , која је одржавала свет у таквој глупоети, која срамоти здрави разум људски ! Установа инквизиције даде Јевропи „Језуитски ред," који постаде страшило за све, што бегае исгинско, морално и поштено; који је онако мучки гонио оне, што радише на правој науци, што тумачише резултате науке и нрироду !. . . У таквом сгању у коме је поповштина владала и науком и животом, не смемо ни покушати да тражимо праву науку и њене пријатеље; јер ћемо у место науке наћи лаж и измишљотине а у место бистрих појмова, мрачњаштво и спекулатизам. Но то сгање није могло остати вечно. Дух људски ма колико се стезао и навијао, ма колико лутао странпутицом, мора најзад избити на видело. У XV веку сретамо се с догађајима, чији су резултати непроценљиви. Око 1440. г. изна1 ( ена је вештина штамиања ; пронашао је Гутемберго из Мајенса; и она постаде живи покретач умнога рада и напретка. Тада наступише многа открића. Колумбо прона1)е Америку, Васко де Гама, оплови

Африку, а Магелан опловиземљу у наокруг (1522. г). Ове ово изазива покрет. Непогрешивост папска би уздрмана. Инквизиција је узалуд задржавала струју спаливањем списа, гоњењем и мучењем, реформација сруши цркви ону важност , коју јој је ненадлежно дало свештенсгво. Еад се отпочела отворена борба у астрономији, Јевклидова је геометрија већ била печатана ; Фер« нал израчунао обим земље; Ретик написао тригономегријске таблице ; а Кардан , Сте®ел, Непир др. јако су поправили алгебру. Коперник је јасно појмио не само облик и положај земљин, него и величину њену ; па изађе са својом теоријом о покрету планета и земље око сунца. Црква која је објашњавала текстовима из библије, да је земља највеће и „најблагородније" тело у васиојни , око кога се и сунце и све звезде окрећу, — устаде најодсудније против таквог појава. Ђордано Бруно, који изађе као борац за Коперникову теорију, беше жив спаљен као јеретик! А Галилео , који с изумењем телескоиа изврши многа астрономска открића, те у својој (( Системи Света" тумачаше васијону и положај земљин, беше суђен и затваран , па је најзад измучен по тавницама и умр'о. Но узалуд је Вруно спаљен, а Галилео апшен, истина је корачала напред у потпуној слави и величини !.. . Прелазећи преко радова великог математичара и асгронома Квилера, који је математиком протумачио сунчану систему и свет; и прелазећи преко Аеонарда да Винчи, који је прослављен и као уметник, и као инжињер, и као математичар; морамо се зауставити на човека, чије се име у историји умнога развитка човечанства упоређује с именом Архимедовин, То је Њутн. 1686. г. појавио ее он са својим математичким и природно-философеким делом РппсГрг а. Ово бессмртно дело положило је основе физичкој астрономији; оноје развило механичну теорију гравитације, по којој сва тела у васијони теже једно другоме привлачном снагом, те се узајамно држе, иначе би нодлетала куд које по бескрајној ироеторији. Њутн је дакле иојаве иланетарног крета.ња и грађу целокуине васијоне свео на неумитне,