Просветни гласник

134

1>АЗВИТАК М

гвоздене, математичке законе. Теорију гравитације и дан данас сматрају као „највеће тециво људскога духа." Доцнији матемагичари усавршили су његову теорију толико, да су најсложенији покрети и неуреднсти сунчане системе објашњени и прорачуњени како влља. Колика је била чудновата моћ Њутновн, еведочи нам то, што се служио старом геометријом; јер је тек доцније прихваћена и негована аналитичк а метода, која има ту драгоцену превагу, што нас ослоаођава од умнога умора, који би нас иначе морио. Научна се радња отпоче живо, на све стране и у свима гранама наука. Вијета је учинио велику усавршицу, што је у алгебру увео иисмена , као опгате знаке, и применом алгебре на геометрију , коју је теорију подухватио и обрадио Декарто. Неаир усавршио логаритме. Хидраулику је сткорио Кастелија , а Хидростатику Торичелије , који је пронашао барометар. Отон Герике изумео Је ваздушни шмрка а Инглез Уат парну машину. Хершел и Лшлас применили Њутнову теорију до највећег пространства. Окен, Ламарк и Дарвин извели су на чистину историју органског постања. — Али, у залуд је да ређам даље. Не би имао времена само да набројим имена оних, што радише до данас, те науку видимо на овом ступњу развитка, какву је данас имамо. Историја науке , јесте у правоме смислу историја људскога духа; њено поступно напредовање казује нам уједно и поступни развитак ума човековог. И ми смо у кратким погезима прешли најглавније моменте те историје, наводећи имена оних Филосоша и научењака, који радигае на том развитку , а нарочито на развитку математике и матем. наука. Народи и државе мерили су до сада своје снаге по броју војника, по броју пугаака и топова у својим арсеналима. Време би било , да се такмиче бројем и каквоћом умних снага и радова корисних по човечанство, по умни развитак. Цивилизација је извукла људе из дивљагатва, из доба обмане и лаковерја ; она је поништила ропство , поништила деспотизам; она ће поништити и ратове и јунаке на мачу; она ће стварати негда само

јунаке на перу, јунаке на попришту умнога развитка. А историја, у којој су до сада сијала имена императора, краљева и ђенерала, — па и ако многи не учинише ни онолико за човечанство, колико је потребно обичном смртном човеку, или су изводили народе на касапницу и економно га упропагаћивали, без икакве потребе, — замениће њихова имена с Јевклидом, Архимедом, Галилеом, Њутном, Уатом, Дарвином и др. који нису друго, до „звезде преоднице" данагање образованости и достојанства човековог. „Леио је имати хероје, али је то велики луксуз. Појете су јевтиније" вели В. Хиго. II За нама прохујаше милијуни векова живота на овом васијонском телу, на овој звезди бескрајне просториЈе светске коју зовемо нагаом земљом; минугае тисуће векова људскога развитка и умнога нанредовања; протутњаше чудновати догађаји у бескрајном броју и разноликости , пријатни и непријатни , светли и крвави, паметни и будаласти, тренутни и вековни, што спасавају и раздиру, што васкрсавају и утамањују ; — и ми их све скупа називамо светском историјом. Исгорија нам казује да је данас боље , него што беше јуче; јуче боље него прекјуче. Овет је корачао напред, а данашњи дан , јесте дан највеће висине досадањег развитка. Па је ли то последњи ступањ човечанског развитка и напретка ? Не, — закони су природни вечни и непроменљиви , па и ми природни створови, игра тих вечитих закона, не можемо остати на једном месгу. Оваки минут , еваки секунад носи на себи неки део нашег сазнавања, па дакле и напретка. Овако млађе колено, на стеченом искуству старијих, корача напред. Пред нама је вечност, бескрајност испитивања и сазнавања !.. Ми живимо у добу, које је скроз провејано духом стварности. Идеалисања , Фразаста нагађања и неоснована извођења прогалих векова, остала су за нама као успомена на недовољно познавање себе и природе, на нижи ступањ развитка. Ми се смејемо нагађању и лутању нагаих старих! Можда ће се и нама смејати доцнији векови ? .. . У данагањем веку , који се поноси титулом стварности, не гледа се више очима, које само ве-