Просветни гласник

УПЛИВ ДНЕВНЕ И ВЕШТАЧКВ СВЕТЛОСТИ

мали светао котур. Та тачка у коју се скупе сви зраци сунчеви кад пролазе кроз сочиво, зове се жижа тог сочива. Ако у ту жижу наместимо лист артије, ми ћемо на њему добити тај светао котур. Но ако сад помакнемо или сочиво или тај лист артије, онда нећемо видети тај светао котур онако јасан као у први мах, кад је артија била у жижи тога сочива. То исто можемо пробати и са упаљеном свећом. Ако у мрачној соби метемо између свеће и једног лиета двогубо испупчено стакло (н. пр. са каквих наочара), видећемо да ће ва извесном остојању између свеће, сочива и артије посгати на артији јасна слика од свеће, а то ће бити само онда кад буде артија у жижи сочива. Ако сад артију приближимо ка сочиву или одмакнемо од њега, а свећу и сочиво оставимо онде где су и били, онда ће слика до свеће на артији постајати све блеђа, и најзад ће се сасвим расути. Да би сад у овом случају добили изнова јасну слику од свеће, а да не променимо растојања ни х>чива ни свеће ни артије треба да узмемо више или мање иснунчено стакло, према томе да ли је свећа ближа сочиву или даље од њега. Једном речи, слабо исиуичеча сочива дају јасну слику само даљих предмета а исиуичениј а сочива само ближих предмета. Ако сад пређемо на кристално сочиво ока и ако узмемо на ум његову сличност по облику са двогубо испупченим стаклетом, онда ћемо лако појмити улогу његову; лако кемо појмити да сочиво мора да да слику гледаног предмета на дну ока онако исто, као што двогубо испупчено стакло даје лик предмета на артији. Но ми смо још видели, да за удаљење предмете треба да је сгакло мање испупчено, а за ближе предмете треба дајеиспуп. чениЈе; одавде сљедуЈе да сочиво нашега ока може дати само онда јасне слике предмета који су на разном остојању од ока, ако оно може да мења своју испупченост, т. ј. ако може да постане више или мање испупчено према томе, да ли гледамо предмете, који су нам ближи или даљи. И заиста кристално сочиво у нашем оку може да мења своју испупченост јер су опити доказали да што је предмет који гледамо ближи тим је сочиво испупченије, а пгго су предмети даљи, сочиво је мање испупчено. Ето у чему је та важна особина нашег сочива

145 да даје увек подједнако јасне слике па били предмети близу или далеко од посматрача; та особина зове се ирилагођивање или акомодација. ока. Око се прилагоди или акомодује за извесан предмет онда, кад се сочиво толико испупчи, колико треба па да предмет видимо јасно. Значај те особине нашега ока сасвим је јасан: ако затворимо једно око, па на неколико палаца намесгимо прст испред другог ока, и за тим погледамо на други који много даљи предмет, онда ће нам се слика прста показати нејасна и ми га нећемо добро видети. На против ако гледамо прст, другим речима ако акомодујемо око за прст, онда ће нам онај удаљени предмет, који смо мало час видили у јасној и ограниченој слици, сад ће нам се он показати нејасан и расут. Према овоме сад ћемо лако схватити ово: кад гледамо какав удаљен предмет, онда се испупченост кристалног сочива смањи и то до толиког степена, док не видимо дотични предмет сасвим разговетно на дну ока, на мрежњачи, а то је неопходан услов да се тачно види. По себи се разуме да са том испупченошћу сочива слика ближег предмета неће бити јасна, јер зраци који од њега полазе укрштају се иза сочива много даље него мало час; другим речима слика је посгала иза мрежњаче. Да би ову слику пренели на саму мрежњачу, треба да се зраци дотичног предмета преломе јаче а то ће биги кад се сочиво јаче испупчи и то колико треба. Но у исти мах сад зраци оног даљег предмета не дају слику на мрежњачи за то га и видимо нејасно. Дакле у виђењу посгоје ова два случаја: а). Кад слика од пеког иредмета иадне на саму мрежњачу, онда видимо тај иредмет јасно и разговетно. б). Кад слика од иредмета иадне иза мрежњаче, ако је испупченост сочива сувише мала или исиред мрежњаче, ако је та исПупченосг сувише јака, то у оба случаја слика ће иостати нејасна на самој мрежњачи а ивице иредмета као и цео иредмет изгледаће нам расут. Кад знамо ту важну особину сочива да мења своју кривину и испупченост својих површина и тим да даје на мрежњачи јасну слику како даљих 19