Просветни гласник

174

ОКО У ЖИВОТИЊА

0К0 У ЖИВ0ТИЊА од ^КиВ. ЈКИВАНОВИЂА, СУПгЛЕНТА

Свуп свију створова на земљи, рачунајући укупно и саставне делове саме земље, деле се на два велика одељка: на органске и неорга.нске сгворове, који се — почем нису суделокањем човековим постали — зову ириродни ироизводи, за разлику од свију творевина људског а ума и људских руку. Од она два велика одељка — органских и неорганских створова — први обухвата у се царство животињ а и биља; а други царетво минерала. — Често ће се чути да се говори о органској или живој природи, или о неорганској или „мртвој" природи, који изрази имају основа у горњој подели. Овај последњи део природних створова — минерали •— одликује се тиме, што нема никаквих оделитих органа за вршење какве животне радње* с тога се то и називље неорганска или „мртва" пржрода, која ипак огромношћу својом — јер саставља васколику масу наше планете, а и осталих небесних тела — превазилази оба органска царства, т. ј. скуп свију животиња и биљака, али им служи као ослонац или основа опстанка њихова ; јер само из неорганских природиних створова (у промењеном облику) црпе биљке непосредно своју рану; а од биљака тек после живе остале животиње, у колико су све или неке упућене ва биљну храну. Ти органски сгворови природе, животиње и биљке, имају своје особите животне особине, које су основ животним иојавама, од којих су особина неке и животињама и биљкама заједничке, а неке само једној, савршенијој половини организама, животињама, припадају. Тако и животиње и биљке имају органе за хранење и ироизвођење (раеплођавање) и то је двоје на првоме меету, што даје карактеристику једном органском „живом" бићу. Што је у стању да се храни и да се плоди, то живи. Животиње пак — као индивидуе савршенијег живота — поред органа за хранење и произвођење, имају још, као специјално своје органе за иокре-

тање и осећање, с тим особинама, оеобито осећањем, које је нропраћено свешћу достижу животиње највиши ступањ, који је у опште подарен и могућ међу земаљским бићима. Свесгно је осећање кулминација животних појава. У укунносги свега тога што се обухвата и разумева под речију „осећање" на прво место долази радња чула код свију животиња. Човек, најсавршеније творачко створење на земљи, а носле њега, у далекој постунноети редом све животиње —- обдарене су чулима. Напред ваља приметити, да та обдареносг није код свију животиња у иодједнакој мери и имајући на челу свију живих створења човека, са дивљења доетојнин савршенетвом евог организма, имамо у исто време на другоме крају животиња створове, које тек ако имају слабачке зачедке оних моћи, које код савршенијих животиња из класе кичмењака видимо, животиње, којима је шта више и покретање отказано, и које само додиром делова свога тела •— несавршеним пипањем —■ осећају близину и присуство других тела, о којима ти несавршени створови ни слутње немају, јесу ли та додирућа их тела жива или мртва. На томе крају животиња „осећање" тешко и да заслужује оно разумевање, које ми замишљамо, кад о осећању код савршенијих животиња говоримо. Ту је „осећање" више механична радња, но свестно делање, — ту се животиње сучељавају са биљкама, а научењаци тврде, да их има доста и такових, које се од биљака не могу да разликују и исто су тако обични гости, како у зоологијама, тако и у ботаникама! Тиме као да се оверава неподељивоет органске природе! Чула, код савршенијих животиња, јесу најглавнији услов за њихов психички развитак. Без чула био би човек, а тако и остале животиње, искључен из заједнице овог света. Свет, у коме смо, не би постојао за нас. Без чула било би немогуће евако више, психичко осећање, немогуће би било сазнавање и познавање ствари — немогуће би било свако