Просветни гласник

бко у животиН>А

175

обра.зовање ако понаособ на човека мислимо. Кроз чула улази човек у свет и свет у човека! „Ништа нема у души, што није било у чулима" гласи једна поодавнашња ФилозоФска изрека, којој је и психологија и Физиологија учинила своју пуну почаст. Према радњама и опредељењима, која појединим чулима специФично нрипадају, и које су радње — ма да се у дугаи све уједињавају - врло различите и једна другом незаменљиве: дели се укупност чула на петоро: на чуло гледања, чуло с лушања , чуло иииања , чуло мирисања и чуло окушања. Уз ово се може придодати и још једно шеето „чуло" оиштега осећања, које нема опредељенога места на телу, но је цело тело његов носилац и њиме се осећа с поља топлота и хладноћа, изнутра глад и жеђ, болови. (Да ли из повољног општег осећања не произилази осећање бујносги снаге и поуздања у себе сама?) Прво побројатих пет чула (осем пипања, које је с разном огатрином по цедој кожи распрострто, а главно му је седигате у врховима претију) имају свако свој засебни орган којим се вргаи чулна радња , одвоито сваког чула за себе, и то тако, да једно чуло не може заменити опредељење другог чула. То се зове специ®ично опредељење чула: чим се гледа тим се не слуша! Тако је за чуло гледања органоко; за чуло слушања — уво; за чуло иииања — ирсти (поглавито !); за чуло мирисањ а — нос; најносле за чуло окушања орган је језик. Често многи не прави разлику између „чула," и органа за чуло. Чј'ло значи више неку моћ, неку живу радњу или се може схватити као психично делање т. ј. више душевна радња; а орган јесге иосредник те чулне радње, јеете проста справа, која, кад се живот угаси изгуби сваку вредаоет. Само је на живоме и око „живо." Но да ли су ови органи, око, уво, нос, језик и т. д. здрави и неповређени , од тога зависи врло много јачина и тачност чулне радње. Сваки овај орган, — особито око и уво — врло је сложен и целисходно удешен за специФично вршење своје радње, да је за оне који нису посвећени у „тајне природине" врло поучно да сазнаду што од тога. Да не говоримо о просгим људима, који се рађају незнајући за што , живе не знајући како и умиру не могући себи дати

рачуна — има доста и „учевна" и „образована" света, који својим лепим очима гледа овај спољни свет, а никад се није запитао какво ли је то људско око?! — Оболева свет често, врло често, од очију, обневиди а „око му са свим лепо," па ипак сгоји пред том појавом у пуном незнању, без осећања и без тежње да што више дозна. Сама благодарност, најпосле, за лепе услуге, које нам око наше указује ваљала би да нас побуди да га испитамо и да сазнамо од оних пгго , који о њему већ много и готово све знаду. У тој цељи, а поглавито с наменом да дам*) — колико знам и умем — и олакшавајуће средство нашим учитељима и учитељкама , који су дужни, да бар састав човечијега тела објасне деци, која јога мисле да им је срце у трбуху и томе подобна тумачења анатомије. Потпуности ради поменуга су напред сва чула и њихови органи. А , као гато и сам наслов напомиње овде ће се искључна пажња обратити на познавање ок а у животиња. Сад да пређемо на саму ту ствар. Трудећи се да по могућству буде напоменуто еве, што је, —за познавање ока и његове грађе нужно у целоме низу животиња, ми за овај мах не можемо учинити ту методску погрешку, да почнемо са описом ока најнесавргаенијих, најнижих животиња, код којих, у осгалом, слабо и има органа за гледање, него ћемо почети са оним гато је најсавршеније : са оком човечијим. Описујући састав или склоп човечијег ока , надамо се да ће се тиме дати појам о томе: шта је око у своме савршенству. Добро би било да се уз овај опис додаду и слике, али ће се из разних техничких тешкоћа морати од тога одуетати. Ео би по дужносги требао да се овим занима, као н. пр. учитељ, он ће морати да се постара да набави ириродно око од каквог брава , а по најбоље је од говелета, јер је понајвеће. — Пошто буде у главноме казато шта треба о оку у његовом савршенству, онда — прелазећи у другом делу овог *) Састав овај написат је још у Бзрлину 1879 као рад без нарочите намене. Он је дошао у Просветни Савет (истина без моје намере) и ту је узет на оцену од стручне стране, којом је приликом речено да кад се поиуни, може се у «Просв. Гласнику» корисно употребити. И овим ја сљедујем том савету, дајући га попуњеног у штампу.