Просветни гласник

176

0 К О У ж

И В О Т И Н> А

саетава на описивање органа гледања код осталих животиња по класама — биће лакше разуиети што буде сљедовало , а уз то биће уштеђено опширно разлагање; јер имајући вазда на уму савршено око доцније ваља напоменути различности или недостатак овог или оног дела очњега, који смо имали код човека. Поредак састава тдешен је према сопственом нашем нахођењу , а еа ослонцем на ниже изложена дела*,) којима сам се служио у опште при изучавању зоологије. Око — орган за чуло гледања — јесте, и ако по себи сразмерно мали , врло сложен апарат оптички. — „Оптички" га називамо за то, што је сва његова грађа, сва унутрашња маса његова, удешена и испуњена таквим материјама , које су угодне за проиуштање светлосги. Ради бољег разумевања — и да би се лепши поредак у разлагању постигао — неће бити излишно, да се посматрање очњих делова сходно самом саетаву ока удеси. Око , у правом и ужем смислу, јеете очња. кугла. Али за боље руковање оком , том куглом, за сахрањење његово од повреде, придодати су оку млоги околни или спољашни делови. С тога ћемо прво говорити о унутрашњем склоиу ок а, па по том ћемо обратити пажњу на његове сиољашње делове. А. Под оком у ужем смислу , како је напоменуто разумемо очњу куглу. Све што ту куглу сачињава, све што је у њој , то се рачуна у унутрашњи склои ока. Око је, с малим одступањима, велико колико осредњи орах. — Овде ми разумемо понајнре око у човека, које није највеће , а ни најмање у сисара. — Сваки је видео или еноје око (у огледалу) или око ког другог човека ; па и ако се само од прилике четвртина ока (кугле) види , то опет, по тој видљивој предњој четвртини , као и по живој покретљивости ока може сваки закључити, да је око округло, као каква јабучица или ') Спомоћна дела : 1. Моје прибелешке из предавања. 2. Панчића Зоологија, 3. Оедепћаиег, ОгишМзз <Јег \-ег§1. Апа1от1е. 4. Саггиз Оаег8(;искег, 2оо1о§1е 5. 8сћб|Цег Висћ <1. Ка1иг II Тћ. 6. Тћоте, 2оо1о§1е и друга.

кугла. Али за потпуно и правилно посматрање ока , не можемо се задовољити са површним посматрањем ока на живоме човеку. За то, како мало чае рекосмо, ваља имати , ако не око од човека, што је за обичне посматраче (изван медецинског Факултета) немогуће , то од буди које животиње из класе сисара (нпр. од говечета, овце, козе и т - Д-) Ј е Р С У очи У тих жавотиња врло сличне човечијем оку. Уз то , за објасњење унутрашњих делова и емештаја тих делова млого (ма и шематично) доприносе и слике. Ако дакле имамо пред собом какво (извађено бравије) око и наумниемо да се ноучимо на њему, то нам је и без еечења, одмах , с иоља, приметна различност боја на кожицама које еу око ока. Ово је око у задњим деловима (који етоје за време живота у глави и не виде се) — бело, а с пред има ировидну , иуичасту колутасту оиницу, кроз коју се даље види још по нешто унутра у оку. Она бела тврда кожица, које обавија већи део ока , зове се белизна , а предња , провидна нешто више нупчаста опница зове се рожњача. Рожњача, и ако је и по своме опредељењу и по своме изгледу засебно нешто од белизне, не може засебно да ее одели од белизне ; она је ивицама приспојена са њом. Има још нешто напомене вредно, што посматраоц не види, а то је да и поврх рожнице има танка навлака , која се одмах одабере и набере кад умре човек и чини те око мртвоме „потавни" и изгуби свој животни израз , о ком ћемо после говорити. Сама пак рожница, при свој провидности, састоји се из више слојева, који су један поврх другог. С тим смо довршили посматрање ока, колико се то може учинити е поља без повреде ока и сечива. — Ипак! На задњем крају ока, управо на еупрот од рожнице има једна петељка, за коју кад се узме, око о њој виси, као каква јабука о својој петељци. Тај додатак, који — како се може видети — улази у око, и који, почем је пресечен, има свој други крај у продужењу даље од ока, у унутрашњости главе, а поименце у мозгу, тај крај зове се живац или очњи нерв; а тоје један део ока, без кога ми не би могли ништа видети, ма да би нам цело остало око (кугла) било здраво, јасно и покретљиво. Тај живац у млогоме је на