Просветни гласник

0 к о у животиња

177

цросторији од ока до мозга, што је она свима позната телеграФска жица, од једнога телеграФа до другога. Ваља нанред да се наиомене, да се живци оба ока даље у унутрашњости укрсте: живац десног ока црође на леву, а живац левог ока на деену страну, и сваки за се у мозгу се свршава код тако званог видног обрешка. 0 живцу ћемо доцније говорити, а овде напомињемо да од сваког органа: од ока, од носа, од ува, од језика, од прстију, од коже — воде живчана влакна до мозга или до кичмене мождине. Прекине ли се та свеза, онда за нас више ни дотични део тела није од користи: он нам је „узет". Раемотривши тако, што се на оку с поља видети може, сад нам ваља продужити и посматрање унутрагањости. 0 тим ваља око расећи. Но пре тога нуждан је један ноглед кроз рожницу у око. Кад се добро разгледа види сешто и на живом човеку сваки час гледамо — један котур обојен, а на сред среде једна рупица. Онај котур зове се дужица., а она је рупица зеница, светиња ока у коју, по народној речи, не сме нико дарнути и која је символ највеће осетљпвости. (Не вели ли се унас: не сме се доватити колако у зеницу ?! и т. д.). Зеница је прозорчић кроз који улази зрак у дубину ока. Дужица пак има разне боје и по њој цене људи лепоту ока и по боји дужице зову се очи: црне, плаве, жуте, грахорасте Опне, које смо с поља приметили — белизна и рожница — нису једине, којима је око обавијено. Кад би невичној руци могуће било да пажљиво отпучи белизну, под њом би се указала друга опна, којој је дато име судовна оина. Она се за то тако зове, што је сасгављена из пренлета самих крвних жилица, које допосе оку храну, крв. И у другим деловима и опнама ока има крвних жилица, јер свима хране треба. Ко не зна. од нас да „бело на оку" — белизна — поцрвени, што је знак непотпуна здравља и долази од навале крви у те делове у мери колико не треба. — Судовна опна на унутрашњем свом делу обложена је црном поставицом, за коју се мисли да је намењена да ублажава у око долазећу светлоет. Та иста поставица јесте која се налази и на дужици и даје јој боју, а може да је буде и да је нема на дужици :

и онда је она (дужица) црвена н неиздржљива за јачу светлост. Има и људи који су под овим очњим недостатком, а питоми зечеви обично имају такве црвене очи. У унутрашњости ока, после судовне опне, долази једна трећа танка опница, која се зове мрежница, које је име врло целисходно дато, а за што, сад ће се објаснити. Жи смо мало час споменули живац (нерв) који са задње стране ока улази у око. Живац тај пролази кроз белизну и кроз судовну опну', и кад ступи у унутрашњост ока, он се одмах разграњава у ситна влакна. Ова живчана влакна — исто онако, као крвне жиле у судовној опни — преплећу се и праве једну сабијену мрежу, и та мрежа није ништа друго, но та трећа унутрашња опна, која се мрежниг^а зове. Важност мрежнице није могла остати Физиолозима скривена: они су схватили њен значај и према том су је и тачнијем испитивању — нарочито под микроскопом — подвргли, и нашли су да се она састоји из не мање, но десет разних слојева , који се тачно један од другог разликују и носе сваки своје име. Последњи слојеви зову се слој штаиића (краћих и дужих) и том се слоју придодаје нарочита важност за оеећање т. ј. разликовање бој а при гледању. Те опне: белизна, судовтача и мрежница стоје једна по другој у таквој нераздвојноети, да је само вичноме могуће подво.јити их. Велизна се, међу тим, види с иоља, мрежница, која је лепе плаве боје, изнутра] а судовњача је међу њима. Рожница је допуна — белизни; дужица је продужење или допуна — судовњаче, о чему ће се ниже што и више рећи. С тим смо расмотрили опне, које обавијају око. — Сад нам ваља прећи на делове ока, који исиуњавају око у границама поменутих завоја или опна. Кад се узме цело, неповређено око иећу прсте и по среди ухвати а мало јаче стегне; другом пак руком, помоћу једне остре игле прободе се рожњача, — онда доста јако пролије се танак млаз неке бистре водице. Млаз не траје дуго: водица тако рећи излети из ока, рожница сплаене, изгуби бистрину коју је у неколико дотле имала. С тим смо се уверили да је под рожницом течноет била, која је иетекла, кад смо је проболи. Течност та 23