Просветни гласник

178

ОКО У ЖИВОТИЊА

зове се очња водица или водена течност. Често се чује реч: „истекло му оео ", — и она ее односи на повреду рожнице (више пута у дечијии играма, клиса и т. под. игара, где се што баца), усљед чега и очња водица истече, око усане и обневиди. Просгорија пак испод рожнице, у којој је стајала та водица (која као и алкохол не може да замрзне!) зове се очња коморица. Но како те водице има и кроз зеницу, с оне стране дужице, та се просторија пред дужицом зове иредња, а просторија за дужицом — која је мања — задња очња коморица. Напомиње се, да та задња очња коморица не испуњава сво око, и да је е водицом, како смо мало чае рекли, после убода с иглом, није све истекло, што у оку има. У оку има још делова, осем водице и још просторије осем предње и задње коморице. Жи смо до сад неколико пута споменули реч „дужица" и знамо да се тако називље онај разно обојен круг, који се кроз рожницу види у унутрашњости ока. На сред те дужице налази се Један округао пролаз. То је зеница, коју смо такође помињали. Сваки може да примети да величина зенице није сгална: час је зеница већа, час је мања. То долази отуда, што се онај други котур око зенице — дужица — може да прибере т. ј. да се скупи или да се рашири. Ако се дужица скупи — зеница се смањи; ако се дужица нрошири — зеница је већа. То бива у подједнакој мери у оба ока. Но деси се, да се скупљање или ширење зенице поремети: зеница се •—• у једном оку — рашири, дужица не ради и то је болешљиво стање, које док траје и јачина гледања на дотично око знатно ослаби. Но оно редовно или нормално ширење или смањивање зеница у оба ока, бива без наше воље а управља ее увек по јачини светлоети, која у око пада. Ступи ли човек из помрчине или сутона у осветљене просторије или гледа у бљештећи снег зими — зеница се, под упливом јаке светлости, одмах смањи. Отупи ли човек из видне просторије у сутоњ, у тамно место — зеница се знатно рашири. у цељи да би што више светлости у око пало; и то све бива — без наше воље. Има тако у телу човековом доета органа, који се независно од наше воље крећу, као: срце, плућа, желудац и т. д. То се кретање зове: произвољно

или самостално кретање органа, које је врло различно од покретања која сљедују усљед наше властите воље, као што је кретање руке, ноге, главе и т. под. Еад се добро загледа у дужицу (ког другог човека!) могу се приметити кружне бразде, које теку около зеиице: то су њезина мишићна (месната) влакна, која скупљају дужицу и смањују зеницу; преко тих кружних бразда теку друге зракасте, које иду ка крајевима дужице и јесу такође мишићна влакна, која шире дужицу и повећавају зеницу. Поврх тих кружних и зракастих мишића или влакана стоји пигмент или боја дужице, која даје очима изглед, рад кога и називљемо очи „плаве", „жуте", „црне" и т. д. Еод мачака и др. неких животиња дужица има особину да се светли у помрчини. Пут у унутрашњост ока води кроз зеницу. Упутимо се дакле у мислима тамо! У неком малом одсгојању иза дужице и зенице, налази се један засебан део, као неко доста чврсто тело, налик по облику на сочиво, и с тога се и зове очње сочиво ; а како је бистро, те кроз њега светлоет може да пролази, зове се кристално сочиво. Испред сочива, а иза дужице — дакле између њих — као што смо напоменули — има једна мала просторија, задња коморица , и која је, као и предња, испред дужице а испод рожнице, испуњена очњом водицом. Сочиво је у главном више пљоснато но округло пљоснато, но на обе стране, напред и натраг, оно јеиспупчено, као спљоштена куглица. Сочиво, као засебни део, има и своју засебну опну, која га обавија. Сочиво може да мења своју исиуиченост, што је врло значајно за гледање изближе и издаље. То се зове акомодирање сочива, о чему ћемо после говорити, кад буде реч о гледању. Сочиво може да потамни и да онеслособи за нропуштање светлости и онда сљедује слепоћа. Но наука је дотле дошла да и из ока може да се вади понешто, и тако сочиво може да се удали из ока срећном операциом вештих очњих лекара!! На ивицама својим сочиво је припето за судовну опну танким влакнима, која припомажу при „акомодацији" сочива, припомажући да се сочиво више испучи или више епљосне.