Просветни гласник

23*

О К О У ж

И В О Т И Њ А

179

Најпосле, највећи део ока испуњава изнутра једна пиктијаета врло провидна маса, која стоји иза сочива, па даље унутра у целоме оку, и зове се ст&класто тело. На стакласто тело и ослања се сочиво, и оно (ет. тело) има на предњем делу једно утонуће у које залеже сочиво. — Еао и сочиво, исто тако и стаклаето тело има своју засебну танку опну, која га омотава. 0 тим су побројани сви делови ока, који састављају његов унутрашњи склои. Обољевања ових делова јееу очње болести, које су веће или мање, лакше или теже, исцелиме или неиецелиме. Понајглавније бољке ока јесу: „навлачење белог" на очи иотамњивање рожњаче ; слабљење дужице, чему ељедује раширеност зенице; иотамњавање сочива и најпосле обољевање мрежнице или и самог очњег живца .... чему се не може помоћи. Имајући овако још живо све делове ока у свеети, како смо их до сад именовали, могли би овде најудесније описати и очњу радњу: како бива гледање, т. ј. како светлост пролази кроз око. Но како нисмо још изложили сиољашње делове ока, то и гледање" остављамо за доцније, а сад да прећемо на Б. Сиољашње делове ока, који сачињавају очњу послугу, заклон и обрану у неку руку. Да би око испунило своје опредељење, да би се њиме и гледало и могло видети, нуждни су му ови до сад побројани делови. Но такав један орган, који спада међу најделикатније на целом телу, и који је, по евом положају изложен млогим повредама, — такав један орган потребује за заштиту, а и за подеено кретање још и других сноредних делова, који се налазе изван очње кугле: спред и около или иза ње. То су делови, које ми обухватамо под горњим именом: сиољашњи делови ока. Иеки од ових епољних делова ока налазе се еасвим е поља и могу се видети или су бар близу очњега разреза. Неки се пак налазе дубље у унутрашњости очње шупљине. С поља, понајпре ваља напоменути обрве или веђе : две полукружне власнате кугле, по врх очију а по дну чела. Ако се обрве сматрају као заштитни делови ока, те се њихово онредељење може поглавито сматрати у томе, да заустављају с чела цурећи зној, који би био оку шкодљив,

кад би у око капао. Обрве играју знатну улогу и у еујети људекој, у колико се но њима цени „лепота" лица и облика ког човека! Уза само око, и као неопходни заштитници његови јееу очњи каици (које млоги нетачно зову и „трепавице"). Очњи капци, који се по положају зову горњи и доњи, јесу два врло покретљива дела, који се, док смо у будном стању и гледамо, непрестано крећу: скламају и отклапају — који рад ми зовемо: трептање. Прорез између оба капка није у свију људи подједнак: ако је велики прорез, и очња кугла знатно се више види; и за људе таквих очију има нарочити израз. Прорез у нас сгоји правилно и хоризонтално; у људи соја монголског стоји косо, нагнут унутра. Ивице оба капка обрасле су длакама, које су упоље повијене, јер ако додирују око , производе непријатност. Те се длаке зову треиавице. — Тамо, где су усађене трепавице, у ивици очњих капака, находе се даље мале жљездице, које се зову мајбомове жљезде, које луче један више мастан, но воденаст сок. Десно и лево у оба ока , дакле у очњем — сиољном — углу налазе се сузне жљеждице , које луче сузе. И поменути сок мајбомових жљездица, а и сузе имају то опредељење да овлажавају око и да очну куглу омазују, како би увек била влажна и глатка. Ако по мало суза иде, онда оне силазе нарочитим каналићем у нос; ако ли их — нпр. при плакању — пође сувише, онда прелију преко капака, и ми велимо „сузе роне". — Може сваки огледати да уздржи своје трептање и да тако дуже гледа — не трепћући у буди који предмет, осетиће неко особено паљење у оку : око је се осушило и усљед тога долази непријатно осећање. И ако трептање, као кретање, стоји у нашој власти, т. ј. да тренемо кад хоћемо или не, ипак је се оно усавршило до потпуне механичносги: човек трепће и не зна да то ради. — За што пак еузе ељедују и некој несавладљивој тузи срца или жалосном ком осећању, за што је човеку дато да „плаче" — то су врло унутрашње појаве, којима ће се тешко моћи дати објасњења. 0, колико још тајни носи човек у еамоме себи, колико ли их гледа око себе, у природи, и није у стању, са ово науке што му стоји на разноложењу, да их објасни ! !