Просветни гласник

186

УЛ.111В ДНЕВНК 11 ВЕШТАЧКе СВЕТЈОСТИ

Не обзирући се на све већ посматране стране, које говоре једногласно у корист ове вештачке светлости, има још једна и то врло важна околноет, на основу које Бушарда и Рењол у главиоме дају превагу гаснои осветлењу. Ствар је у тоие, што осим видљивих зракова, иду у састав спектра сваког светлог извора и невидљиви зраци, та.мни. Једни од њих су тополотни, и леже иза црвених зракова у спектру а други су хемијски и налазе се иза љубичасте боје. Од првих зракова зависи топлотна енерђија неке светлости, а другима се користи између осталога свотограсмја. Од врло великог значаја за наш видни орган јесте и то, да ли у некој светлости има више или мање тих невидљивих, нарочито хемијских зракова. Јер је Рењол низом занимљивих испитивања показао, да ти зраци имају врло штетан уплив на разне саставне делове нашег видног органа. Он је доказао да рожњача е сочиво под упливом хемијских зракова веома јако ®луоресцирају, т. ј. добијају такву молекуларну вибра цију, у којој Флуоресцирајуће тело светли својом сопетвеном светлошћу. По мишљењу Бушарда, таква молекуларна вибрација, ако се продужи, она штетно упливише на поједина ткања видног органа а и на правилан рад појединих његових делова. Осим тога, треба узети у обзир и то, да и еама мрежњача, као што је први показао Хелмхолц, дође у такву момекуларну вибрацију под упливом хемијеких зракова, ма да не толико као горе споменити делови. Али свакако, Флуоресценција мрежњаче ма катсо она слаба била, има штетан уплив на нормалну осетљивост светлих надражаја. Ми ћемо видети, да сочиво осим преламања врши још једну веома важну радњу, заједно са рожњачом и она се састоји у томе, што еочиво, као и рожњача задржавају хемијске зраке. Ова два дела наших очију са свим су прозрачна за видљиве зраке, али се показују непрозрачна за зраке хемијске; њих упија и рожњача и сочиво, те тако чувају мрежњачу од уплива тих зракова. Само се по себи разуме, да ако у некој светлости има сувише хемијских зракова, онда неће бити довољно то природно задржавање од стране сочива и рожњаче, јер ће ти зраци сад изменити састав тим очним деловима, и тако произвести у оку болесне појаве. Из свега овога може се лако извести: да извор светлости у чијем спектру има и хемијских

зракова, не може се трпети са хигијенске тачке посматрања. Кад сравнимо у том снислу електричну светлост са гаеном, онда превага остаје на сграни ове последње. У спектру гаеног пламена, као и пламена свеће, има највише жутих зракова а од чести и црвених, али плаветних, љубичастих и хемијских зракова са свим нема. Са свим је другојачи спектар електричне светлости; спектар њен као и спектар сунчев има свију боја па и хемијских. Са те тачке посматрања Бушарда и Рењол, дају првенсгво гасном осветлењу и веле, да је та еветлост кориснија за очи него електрична. На том истом основу Бушарда вели, да пламен обичне свеће (у чијем спектру превлађују такође жути зраци а нема никако хемијских) по каквоћи је врло добар извор светлости, само што је светлост од једне свеће врло слаба а две свеће по мишљењу Бушарда јесте најлепши и најбољи начин осветлења за писаћим столом. Но та метода није згодна за осветлење улица и великих здања и у том последњем случају Бушарда даје превагу гасном осветлењу, позивајући се на низ опита које је извео Давоазије односно услова , којима, пре свега мора да одговара осветлење. Овим је опитима доказано да у те услове спада што равномернија расподела светлости. Бушарда вели, да гасно осветлење потпуно одговара реченој потреби. Међу тим пламенови гасне светлоети ма како они били заклоњени, непрестано су изложени треперењу и нису иикад у стању да даду једнаку еветлоет, а ми смо видели, како неједнака светлост штетно упливише на око. Оетаје нам дакле само једно: да у електричној светлосги има хемијских зракова а у гаеној их нема. Према томе била би боља гасна светлост. Али Жавал врло добро примећује, да са тог гледишта је гаена светлосг боља не само од електричне него и од сунчеве светлоети у којој су хемијски зраци још јачи но у електричном спектру. Дакле кад би се употребила електрична светлост оваква каква је, опет не би била штетнија за око од сунчевих зракова. Међу тим и та се незгода може уклонити; ваља само наћи начин како да се сасвим уклоне ти хемијски зраци из електричне светлости или бар да се њихово дјејство што већма ослаби. Сам Бушарда показује врло красно срество,