Просветни гласник

УЏЛИВ ДНЕВНЕ И ВЕШТАЧКЕ СВЕТЛОСТИ

181

да се сасвим отклони гатетан уплив хеиијских зракова. Он вели, да ради тога треба пропустити електричну светлост да пролази кроз таква тела на пр. хинин, колодијум, који пропуштају светлост али упијају хемијске зраке. И тако видимо да се и та рђава страна, на коју највише нападају противници електричне светлости, може врло лако уклонити, кад се она пропусти кроз стаклене кугле у којима има таквих тела што упијају хемијске зраке*). Да наведемо још и врло важне опите, које је извео проФесор Херман Кон**) из Брисла са проФесором Мајером а у цељи да сравне виђење и распознавање боја на дневној и електричној светлости. Оштрину виђења испитивао је Кон са 50 разних лица, а оштрину боја са нарочитим за то апаратом од Адол®а Вебера. Да се очи не би замориле опит је чешће прекидан. Резултати су посгигнути разни, према томе да ли су очи биле здраве или болесне. А. Код здравих (нормалних) очију гасна светлост спрам дневне није мењала оштрину виђења код неких, а код неких је смањивала за у / 10 до У. део; врло ретко је гасна светлост повећала оштрину виђења за У Ј0 део. Електрична светлост пак повећала је опггрику виђења готово у свима опитима спрам дневне светлоети и то у просеку за У 10 до 3 / 15 по Снелену а за 3 / 10 до У 10 по Бушарду. Спрам гасне светлоети, електрична је увек јачала оштрину виђења и то за У 10 до У 10 код Снелена а за У 10 до 10 / 10 код Бушарда. Опити о каквоћи светлоети, које је чинио проФесор Др. Мајер показали су, да електрична светлост кад се сравни са сунчевом изгледа жута а са гасном плавкасго-љубичасто-бела; гасна светлост спрам сзгнца је неранцаста а снрам електричне светлости црвена. Гасна светлост ојачава оштрину виђења за црвену, жуту, зелену и плаву боју, ако је осетљивост очију снрам боја на дневној светлости нормална, а ако је та осетљивоет дању мања, онда је гасна светлост смањује још више. Електрична светт ) 9 л п е, « Кђ вопросу о влплнји дневнаго и искуственаго св&та на зр&ше», Рускад Р&чб , Март 1 880. **) <(Оезип(1ће11;)) Бр. 2 од 1880.

лост пагс, поправља готово увек осетљивоет спрам боја према дневној свеглости и у проееку то увећање осетљивости износи за црвену 10 | 10 до 40 | 10 , за зелену 15 | 10 до 25 | 10 , за плаву 5 | 10 до 15 ) 10 , за Ж У Т У 15 |,о д° 30 |10Из овога се јасно види, да електрична светлоет новећава осетљивост ока за боје како спрам гасне тако и спрам дневне светлости и да је осетљивост спрам црвене светлости просеком два до шеет пута већа, спрам зелене два до четири пута, спрам плаветне Г| 2 до два пут, а спрам жуте два до пет пута већа. В. Код болесних очију, на електричној светлости , опада оштрина виђења код Снеленових опита а остаје као и пре код Бушардових, али увек поправља осетљиво^т спрам боја. Кад очи болују од запалења судовњаче, онда се и оштрина виђења и оеетљивост спрам боја ојачава увек електричном светлошћу. Они који су слепи за црвену и зелену боју, не само да поправе осетљивост спрам жуте и плаве боЈе, са електричном светлошћу, него поправе оштрину вићења и у смислу осетљивости за црвену и зелену боју. Ови Конови опити у толико су важнији, што их није вршио на школској деци, као што то обично бива, него на одраслима, а то највише на природњацима, дакле на лицима која су већ навикла на шта треба пазити и шта треба посматрати, која знају да одво.је споредне упливе и сигурно умјеу да одреде резултат. Најпосле да наведемо још један опит који је извршио проФесор Др. К. Реклам, који такође иде у прилог електричној светлости; он се еастоји у томе да доса,да.ње вешгачко осветлење квари ваздух. „Често ми је пало на ум, вели Реклам, да је ваздух у собама, које су вештачки осветљене (свећама) необично јако покварен, па било кога у соби или не. Зна се, да за један сахат изгори зејтина од репице 48*4: грама, ра®инираног петролеума само 15-6 грама, стеарина 10-0 гр. а светлећег гаса само 4-5 енглеске кубне стопе. Пошто осветлење стеарином кошта скупо и кад се сравни са петролеумом, светлећим гасом и зејтином од репице даје размере 8: 9: 15: 44— то се није имала чесго 24'