Просветни гласник

189

БЕ^ЛЕШКЕ О ПРОС I Темати Велике Школе и који су их израдили Познато је, да је Његово Височанство, Књаа, олаговодео поодавно одредити извесну суму новаца за награду оним ученицима Велике Школе, који нзраде теме, које им одреди академијски савет Велнке Школе. Теме се задају у течају школске године, а о св. Сави, на дан светковине школске, чнтају се имена оних који су коју тему израдили и објављује се с којом је сумом који награђен. Прошле школске године били су задати за израду ови темати : I Тема техничког факултета »Изумети и конструјисати моментограф за мобилне терете." Дат је сталан. наралелан и једносмислени систем сила : Рј, Р 2 .... Р п које дјејствују вертикално на ниже и којих је сила узајамно одстојање њнховмх нападних линија стално ; сила Р, крајња је лева, а сила Р п крајња десна. Овакав систем сила креће се по греди од А к В, као и обратно В к А, и то тако, да кад иде систем од А к В, онда наступа на А прво сила Р п па онда редом остале до Р, и најзад изилазећи систем из поља АВ сила Р, је она, која поље последња заоставља или она је иоследња која ће преко тачке В прећи. Обратно кад се систем од В к А креће , онда нека је опет сила Р п она, која прва на тачку В наступа, дакле која прва у поље ВА долази, сила Р п прва је која оставља тачку А, а Р , је сада она , која тачку опет А последња оставља ; код оваковг обратног кретања биће сила Р п прва лева. Р и последња десна у реду даног система. Питање је овде ово : 1. При оваквом покретном (мобилном) систему силакоји кад се од А к В креће — која ли је од њих она, која ће на пресеку АШ (моста) за х од А удаљеномучинити то , да кад она на пресек дође, да она ту произведе максимални моменат савијања за исти пресек . или кад на пресеку АШ упливом покретног система сила буде моменат савијања максимум , које ли ће место заузети сисгем сила у пољу АВ и како ће лежати одговарајући верижни полигон сила ? Ово исто да се одреди и за кретање од В к А. Доказ ове тачке нека је граФички. '2. Према првој тачки да се графички одреди површина момента максималних момената свију пресека моста, а то је она ловршина чије ће ординате испод сваког пресека бити равне или сразмерне максималном чоменту савијања истог иресека. Овом приликом ваља

ЗЕТИ И ШКОЛАМА показати то , какву улогу игра затварајућа страна верижног полигона у његовим поједним положајима заједно с нападном линијом оне силе Р п која кад на неки пресек стш не, да онда положајем целог система сила на истом пресеку и максимални моменат производи ? 3. Најзад на основн обеју тачака ваља изумети и конструјисати један такав инштруменат, — »моментограФ," •— који ће линију максималних момената за покретан систем сила аутоматскн цртати. Овакав инштрумснат нека је удешен за распон моста од 50 м,, а за систем сила , који одговара Енгертовој локомотиви без тендера. Размера за распон и положај нападних линија појединих сила за Енгертову локомотиву као и за инштруменат нека је : 1 : 200; за силе и полигон сила може се бирати повољна размера. II Тема природно-математичког одсека 1. Једно тетиво променљивс дужине креће се по периФерији једне линије другог стеаена, и види се из једне сталне тачке увек под истим углом. Да се нађе геометријско место пројекцији ста лне тачке на поменутом тетиву. 2. Две равни пролазе кроз две праве које се секу. Да се нађе геометријско место пресека тих двеју равни, кад су оне нагнуте једна према другој увек под правим углом. Да се испита, како стоје равни кружних пресека нађеног геометријског мссга према двема даним правима. 3. Да се нађе линија. код које је површина сразмерна квадрату потега. Да се нађена линија ирегресе (испупченост , издубљеност , асимтоте , дирке , нормала, полупречник кривине, еволута итд). III Тема иеторијск-офилолошког одсека Описати карактер и тенденцију Бајронове и Шелијове појезије ; (обележити оно, што је у њиховој радњи заједничко, а шта је различно) ; објаснити њихов уп.шв на модерно европско песништво, — нарочито уплив Шелијев на политичну песничку школу, а Бајронов на појезију скептицизма и очајања у првој половини нашега века. 1Т Тема нравног факултета О историјском развићу идеје о наследном праву. Кратак преглед законодавства старијих и новијих (главнијих) народа у погледу система о реду наследовања с погледом на наследотво у словенских народа , нарочито у Срба. — За тим изложити нринципе на којима је основано наследно право по нашем грађанском законику и дати своје разлоге о томе : да ли основа одговара народном духу, да ли је следствено изведена ; и којпм редом долазе наследници на наследство по нашем закону, правила која у том погледу владају и да ли тај