Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ ШАБАЧКЕ

НИЖЕ ГИМНЛЗИЈЕ

без веће нагомилавости часова, и где би се поред данашњег програма њеног дало поља и културној историји народној; или да се почне с њом још у I. р., па да се проведе кроз све 4 године, третирајући ту и из ошнте историје оне моменте, који долазе у сплет догађаја српске историје. Ово би имало важити и за први случај, где би се историЈИ нар. дао курс од 2 године. 10-то. Разне и све веће потребе и прилике изискују изучавање страних, нарочито живих, језика. Питање је сад, да ли се довољна количина тога знања може изнети из јавних гакола, т. ј., да ли се може у школи постићи лако владање живим језиком у говору и писању. Да ли се поред мноштва осталих ј ^предмета, а са неколико часова недељно, може научити стран језик добро и правилно говорити, учећи га само у школи. — сумња се у опште; за то је потребна практична школа живота, а од слабе су вајде све практичне методе шк. ручних књига. Но изван сваке је сумње, да се ст[ан језик да научити у школи бар до оне мере, да се с коришћу могу читати књиге на њему па и кореспонденција водити. — Тиме је пак школа постигла своју цељ, отворивши младићу двери у богаство стране литературе и давши му срество да другоме своје мисли пером саопштити може. Данас се, веле Енглези, саобраћај и светски послови више обављају читањем и писањем, него слушањем и говором. — Тће Јшбшезб о? 1ће шгИ 18 сагпе<1 оп тоге ћу геа(Ип§ - ап(1 тсгШп^ — ћу 1ће еуе ап<1 ћу 1ће ћап<1 — 1ћап ћу ћеаг1п§ - ап(1 зреаИп^. Ва постигнуће те цељи, да на име младић из школе у живот изнесе толико знања из језика, колико му је за његове будуће прилике потребно: ваља му у руке дати систематичну, теоретично практичну граматику, која ће га кроз све школе као веран друг и мио пријатељ пратити и с њиме прелазити из разреда у разред. Ова шк. књига треба да је тако удешена, да се у њој, нрема наставном плану, означи миаимум онога, шта се у коме разреду свргаити има. Опширнија граматика, у којој је крупнијом и ситнијом штампом, или бројевима одређено, шта се у коме разреду свршава, пружа способном и трудољубивом ученику нижих разреда прилику, да својевољном лектиром даље саоје знање прошири; мање

талентиран ђак наћи ће у њој објашњења у сумњивим случајевима, јер му вигаегодишња употреба Једне и исте ручне књиге снажи локалну меморију, он се уме у њој наћи, она му олакгаава тражење заборавл^ених облика и правила; па најпосле и самог наставника, коме је дужом употребом при предавању опгаирнија граматика поетала скроз позната, подсетиће она на гато шта, што при објашњавању по гдеког правила није баш неопходно, али што унапређује спрему способнијег ученика за доцнију вишу наставу. Граматичку наставу започету у нижој ваљало би продужити у вишој гимназији. Ва нижу гимназију довољно би било, да се из граматике узме све, што је правилно, најобичније, најважније и најнужније из етимологије и синтаксе, а у вишој гимназији да се уз читање и уз граматично и стварно аналисање одабраних ауктора продужи, по истој граматици, што је неправилно, изузетно и ређе. У нижој довољно је да се посгигне право граматичко знање у опште, а у вишој гимназији треба да ученик постигне дубљи поглед у склоп језика. На овај иачии учећи стране језике, било живе или мртве, јамачно би се из гимназија, нижих и виших, изнело више знања и разумевања страних језика. Трудољубивом ученику , који овако свргаи вигау, или макар само и нижу гимназију, неће тегако пасти, да се, за своју потребу, служи књигама на страном језику; а до њега стоји да стран језик и говори, ако не пропусти прилике, која му се укаже да тим језиком проговори, или бага и сам потражи прилике, е да би се у говору дотерао. Самим превођењем у школи, а без темељног изучавања правила језика, његових оиноћа и бизарерија, без строге етимологаке, синтактичне и стварне анализе , неће ученик у самој школи посгићи ни нотпуног разумевања онога што ушчита, а још мање ће моћи стран језик говорити. Због недовољне граматичне спреме тешко нада ученику нревођење и најобичнијих етвари са свога језика на страни, а тако исто и превођење лаких комада са страног на свој језик; па због неразумевања, примера ради да рекнем, Цезара — овог прецизног ауктора и узора једрог мушког стила, о коме Тацит (<1е шог. Сгегтап. 28) вели : Заттиз аис1огит <1пи8 ЈиНиз — омрзне младић не само 21