Просветни гласник

160

ИЗВЕШТАЈШАБАЧКЕ НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ

Рачунида и алгебра са малим изменама по Мочнику, а практ. геометрија по Шпанићу. е. Јестаственица: Минералогија и Вотаника по Покорном, само морфолошки део ботанике по Др. Панчићевој Флори околине београдске, Зоологија по Црногорду. ж. Физика по Д. Павловићу. Б. Предмети, који нису предавани по шк. књигама, него су диктирани, и то: а. цели: а. КссмограФија, диктандо од 10 писаних табака по: БиМИу-ју; Ко^ез <1е созто§тарМе; „ Вилду: Астрономическал Геогра®1д; „ 8сћое(11ег-у: Висћ с1ег №а1;иг; и по популарним радовима А. Гиљмена и Ј. Драгашевића; овде се има додати и 4—5 предавања узета из математ. геограФије Шуберта у преводу Виће Малетића. б. Хемија, диктандо од 21. табака но Козсоевљевој: Киггез Већгђисћ <1ег Сћеппе, и Већега1пТ188апсИег - овим: Е1&пеп18 <1е сћЈгше; даље ио делима С. Л.озанића и 8сћоес11ег-овом: Висћ <1ег Ж1;иг. /3. у појединим деловима: Из Немачке граматике: правила о промени именица, придева, бројева и глагола, и нешто о заменицама; диктандо износи не пуна два табака скупа са обрасцима. Ова кратка правила саставио је дотични наставник. В. Нити по шк. књизи нити по диктираном, но по штампаној књизи, коју је сам дотични наставник саставио и издао, предаван је земљопис у I. и II. раз. Ова ова диктирања нису чињена у време часова. Чињена су пак тога ради, што су дотични наставници тога убеђења, да су штампане књиге, или поједине у њима партије доста неподесне, и да би се на овај начин повољнијег успеха постићи могло. 6-то. Према овогодишњем распореду о задавању кућевних задатака, наставници су, из српског, словенског и немачког језика, из рачунице, алгебре и геометрије задавали по један задатак недељно. Ова су упражнења изван шк. часова поправљана и затим ученицима враћана. Ако су многи ученици

учинили исте погрешке, то им је наставник та места по ново објаснио. 7-мо. Предавање науке хришћанске не остаје без утицаја на дух и морал ђака; но опет се не достиже онако повољан резултат, какав би заиста требало да достигне предавање ове науке. Узрок је томе двојак: с једне стране што је религијозно васпитање у домаћем животу напуштено, те ђаци у приватном животу наилазе на примере, супротне ономе, чему се у школи учи; а с друге стране шк. књиге врло су неподесне, те да би могле јачи утисак на дух и морал ђака учинити. Што се дакле школе тиче, нужно би било, да се шк. књиге науке о верозакону простије и удесније напишу, са чиме би се помогло, да деца хришћанске исгине боље појме и да ове учине јачег утиска на дух и морал ђачки. 8-мо. Учење српског језика није имало каквих необичних тешкоћа. А да би се свакако бољи нацредак у српском језику учинио, ваљало би га кроз медијум сваке науке и сваког разговора изучавати; за коју цел треба да су и све шк. књиге написане правилним језиком, лаким и лепим сгилом. 9-то. Успех у народној и опнггој историји био је добар. Културној страни појединих епоха нашега народног живота наставник није могао обратити довољно пажње, колика би им припадала, а то с тога, што је културна историја нашега народа још у зачетку, није готово ни у колико обрађена, те по томе ни аутора није могао имати, којима би се служити могао. Но нешто је ипак чинио, служећи се при томе радовима Мајкова, Ч. Мијатовића, От. Новаковића, народним песмама и спевовима П. П. Његуша. Што се тиче наставног плана за ошпту и народну историју, савет про®. је мњења , да се он даље овакав не осгави, и да се општа историја у IV. разр. не може никако с коришћу предавати по досадањем плану. Да би било ове користи, једно је мнење: да се она подели на више година, да се почне са II. раз. а сврши са IV. разредом. Друго је мњење: да се она сасвим избаци из ниже гимназије а тиме да се да више места нар. историји. За наставни нлан нар. историје опет су два мнења: или би је требало предавати две године у III. и IV. раз., где би она заступила општу исгорију а