Просветни гласник

220

0 К О У зк

И В О Т И Њ А

би премашило обим овога састава , а сгупило би у специјализирање, коме не би било краја, као што је и разиоликост створова природних безкрајна. *) Имајући на уму грађу и савршенство човечијег ока, сад ћемо, прелазећи , не животињу по животињу, но класу по класу животиња , напомињати врло приметне особине ова, код ове или оне класе. Наићићемо, н. пр. у класи сиеара, да има око савршенство оно исго , којиа се одликује око у човека. Мало по мало наилазићемо на све редуциранији орган гледања , и ако истина често у вепем броју но код нас, док најпосле не до1)емо до класа где се око само у своме иринцииу налази, т. ј. у виду једног јединог светлосг нримајућег преламајућег тела, каквим организмима сљедују на крају животињског низа такви, којима творац није ни даровао ту снособност да буди чиме осећају светлост Да би се у излагању постигао нуждан поредак, потребно је да претходи класиФикација животиња. — Но која је класиФикација најобјективнија ? Ко год је имао потребу да проучава разне зоологије , разних писаца , осетио је разноликост класиФикација животиња. И ако се у вишим круговима животиња не могу порећи разни већ утврђени типови, то је у нижим, сићаним животињицама остављено пуно слободе а и самовоље младим поборницима науке да буду — оригинални! Отуда млоге разне поделе. С тим је при постављеном питању : која је класиФикација најобјективнија 1 врло тешко дати одговора. Имајући разлога да с поштом проучимо све што је од признатих људи у име науке написато, ми ћемо навести ** овде једну поделу животиња, коју је с незнатним променама — успоставио Француз Ђорђе Еивије (Сгеог§ Сгтег)

*) Тако ће изостати дегаљна сиотематика ; уназађавајућа метаморфоза, губитак очију код неких животиња и т. д. и т. д. Бг. С. В а еп1! 2 Г^ећгћисћ с!ег 2оо1о§^е. 4 АиП. ВегПп. Од овога писц! имају врло методски израђене све ручне књиге за сваки одсек природних наука, као: 1_,ећгћиЈћ (1. Во^ап^к; Ећћ. (1. Сћет1е ипс! Мтега1о§Је; ]1|ћћ. с1. Рћузгк. За предавања на средњим школама, у рукама наставника, врло корисна дела.

Прег«лед животиња — у 7 кругова А. Кичмењаци (Уег<;е1)га<:а). с унутарњим скелетом. С унутрашњим скелетом, који у) Ј , Ј Ј Кичмењаци. себи сахрањава мозак (у ло > §<, -у , , , бањи) и мождину (у кичми)ј ^ е/> епа а '' Б. Безкичлењаци (1птег4еђга4а). Без унутарњег скелета. а. Побочно симетричне, т. ј. десно и лево иодједнаког кроја животиње.

3 «Ј « 3 к

Са чланкасгим телом и( ножицама Са чланкастим или нечланкастим телом; са, или без чланкастих но-

Чланконоге (АгТгороДа) Црви (Уегтез)

Мекушци (.МоГивса)

за)

Праживотипе (РгоШоа).

жица Са меканим, слузавим (ба-ј^ лавим) нечланкастим телом . .{" 6. Животиње зракастога кроја. Животиње са зрачним кро-{ ^ Бодљокожи јем, у ком преобвлађује број 5у к ( Есћгпопегт.) Животиње зракаста кројаД_ ^ Безутробњаци удешеном по броју 4 , г> « ( Сое1епГега1а). в. Животиње без сталног облика. Животиње сићакне и са ] простом грађом, без ћелично поређених органа и ткања Ових седам кругова или типова: I. Кичмењаци (Уег1еђга1;а), II. Чланконоге (Аг1ћгорос1а), III. Црви (Уегтев), 1У. Мекушци (Мо1ивса), У. Водљокожи (Есћтос1егта1а), У1. Безутроб•њаци (Сое1еп1ега1а) и УН. Праживотиње (Рго1огоа) — обухватају под собом по више класа, — класе се деле даље на родове, —• родови на фамилиуе, и тек у Фамилијама се побројавају иоједињке или индивидуе, тако да целокунна класиФикација свију животиња нити је кратка, нити је лака. — А и шта има лако у озбиљну и научну раду ?! Задовољавајући се са осталим круговима и осгављајући их за сад у границама како су горе опредељене, ми ћемо — примера ради — разгранати поделу првог круга — кичмењака — на класе и прву класу на њене редове.