Просветни гласник

ЖИВОТИЊА

2 2 1

ЈЈ РЕГтЛ Е д

КхЛАСА КИЧМЕЊАКА

О ^ ,

Рађај} 7 живе младунце

& ° о к § о" I свзт > 11 Д0 Ј е их млеком (сиса «5 9г* ? \ тело махом длакама обрасло:

* 1 обично са по 4 ноге (или ру

1е на Ј св •ају); (1 " зло; / м јгже) )-

Сисири (МаттаИа)

сб ° о ^ ® °

м ф о Оч {П- оИ р О

сЗ 2 О о о а 3" х * Д О- о О М

(Лкеб).

Носе јаја с тврдом љуском; / § тело пернато; по две ноге и по > § два крила I х Ј« Дишу на плућа; тело са кра-| ^ вЦ/ТМЉи^С љуштима или са штитовима^ к ^ покривено ) ео (х^брђмп), Дишу на плућа нли на шкр-\ , 7 . т . . ге ; тело голо лурхе (ЛшрпгЂга) (Ове две класе: Рептилије и АмФибије обухватате су у једну — водоземце). Дишу већином на шкрге; телој • ^ к

Рибе (Ргзсез).

са краљуштима или плочицама иокрнвено ) Ако би даље класу сисара, као најсавршенију, у коју и човек епада, даље на редове поделили имали би ову опптирну таблиду или шему:

Ј1РЕГхЛЕД ц редова сисара. А. Са вилицама које нису иродужене у облик кљуна. а. Бе:{ торбе или кожњег набора на трбуху.

о 8*

о н га о

со д хз ®

0 рукама на предњим! © , 1Ј 1 ) (о, Дворуки удовима | 1 Ј С рукама на предњим) ^ и на стражњим удо-; 04 Четвороруки вима ј >- ј

Удови подапети кожицама за летење • • •

Рукокрилци

Инсектождери

Сви кутњаци саоштримј ^ овршцима Један кутњак са ош-{® Месождери (зветром режућом ивицом ј ^ рови) ) рСа перајастим ногама (за пливање) VI р. Перајари Без очњака VII р. Глодари сиНоге с једном копитом • • VIII ред Једнокоиитари н I 5 чНоге са по две копите • • IX ред Двокоиитари § [Ноге, с више но 2 копите • X ред Многокоиитари Зуби без лена (емаља) и без корена XI р. Крезубари Без стражњих удова (без стражњих нох-у) тело рибасто XII р. Китови б. С торбом или с еожним набором на трбуху XIII р. Торбари Б. Са вилицама продуженим У ООЛИКу кљуна XIV р. Кљунари То је клаеиФикација најсавршенијих животиња — Сисара — на редове. Сваки овај ред дели ее даље на Фанилије, а ове на поједињке (индивидуе).

Овде не може бити цељ да се даље продужи класиФикација. Уколико даље за који круг буде нужно, то ће се навести подела на класе или још и подела ових на редове. Сад нам ваља да пре^емо на опис органа вида код свију ових животиња. I. Коло Кичмеаака Обухвата собом класе: Сисара, Тица, Рептилија, Лурхи (то се двоје пре називало једним именом: водоземци ) и Риба. 7. Оисари Нама већином познате животиње. Орган гледања у ове класе животиња ио све сличан оку човечијем. Има еве оне делове ока, које смо код човека описали с малом модиФикациоа, у величини или у мањини, почев од слона па до ситног миша или до кртице. Може се напоменути да је модиФикација ока произишла — или је претходно удегаена — према начину живљења. Веница н. пр. код неких ниЈе округла, но озго на ниже разрезана. С тим прелазимо на другу класу кичмењака. 2. Тице Положај очију код тица, због јаке побочне пљоштине њихове главе, јесте другојачији но код сисара: очи су у тица са стране главе. Само ноћне тице грабљивице (буљине и њима подобне) чине изузетак од овог правила: њине су очи спреда. Тичије око има и неке приновке, којих код сисара нисмо имали. Тако на ивици, где се састају рожница и белизна налази се један унаоколо рожнице венчић одједно до друге поређаних плочица. Тај венчић зове се: а Склеротикални ирстен." У унутрашњоети тичијег ока има такође један део , који ниемо имали код човека и сисара. То је један кожаст набран приспојак , који стоји у свези са сочивом и припиње га за стражни део ока и зове се ргосеззиб ГаМГопшб , а иначе и чешаљ. У главном тичије око врло је пупчасто у предњем крају, да скоро има облик какве преобрнуте кругаке. Оштар поглед у тица, особито у оних, које се хране грабежом , познат је. — Још једну приновљену особину има око у тица , а то је : осем горњег и доњег капка има још једна трећа опна, која се као завеса навлачи на око из