Просветни гласник

О К О У ж

II В О Т И Њ А

уаутратпњег очњег угла, где та оина у мирном положају стоји. У епољашњеи угл уока биће да има и сузна жљезда. 3. Лод оз емци У последње време тачно је подвојена ова класа животиња и обухвата два одељка, који се зову реатилије и лурхе којих сио знаке напред навели. Краткоће ради спајамо их овде у једно , не крњећи карактере оба одељка. Корњаче, крокодили, змије и гуштери спадају у рептилије; а жабе и водени гуштери у луг>хе или амФибије. Око у водоземаца у толико је слично с оком код тица, што већином има ону трећу иавлаку. Корњаче имају оба капка и навлаку. Шта више и сузну жљезду. Крокодили имају оба капка и навлаку. Ооеротикални прстен, око рожнице , непостоји. Код тица напоменути „чешаљ" налази се као закржљав део. Код гуштерова има „обично" горњи и доњи капак, с трећож кожицом. Исто тако имају и коштани прстен око рожнице, а и „чешаљ". Змије немају очњи капак. С тога и јесте њихов поглед као продирући. „Гледа у очи као гуја" — вели наш свет често за дрске погледе извесних индивидуа из рода ћшапа. Кад змија скине своју „кошуљицу", онда се и с очију скине скрамица, која силази заједно с кошуљицом. Прстена около рожнице немају. Веница им је уздужна, не округла. Унутрашњег „чешља" немају. Код лурхи (амФибија) т.ј. код жаба и водених гуштерова, нема склеротикалногпрстена,ни „чегаља". Напоменули смо да код човека има гаеет мишића, који око покрећу. Код водених гуштерова (репатих батрахија) има и још један седми мишић , који трже око унутра. Неки немају очњих капака, неки имају. Неки имају осем капака и навлаку. Сузних жљезда код њих нема нигде. 4. ЈРибе Све су рибе обитаоци воде. И код њих почем им је тело редовно скоро с бока спљоштено — и очи стоје са стране главе. Само код њеких које су лопарасте, очи сгоје озго , на врх главе.

У врљавих риба (РШевба) којима је цела симетрија тела чудно поремећена (да на једном боку пливају!) и очи су особено смештене на врло неправилној глаки. Што се гиче грађе очију, код риба се може ово рећи: Очи су прилично велике. Рожница доста пљошта и равна. У унутрашности ока имају један насгавак, који одговара чешљу тице и пролази од мрежнице до сочива. Очњих капака обично немају а где их има не могу се назвати горњи и доњи но нредњи и стражни. Кожа слузна , која обавија цело тело прелази и преко очију и провидна је на тим местима. — Сочиво је округло, као кугла о чему се сваки може, уверити , ако га потражи у глави куване рибе. Каквих лучећих жљездица у оку код риба нема. Напоменути ваља да најнесавргаеније поједињке риба (из Фамилије Т^ер1:осагеИае) као гато јо млого спомињати „амФиоксус," и немају очију како смо се навикли да их сазнајемо у савргаенијих риба, него имају само неке две „пигменталне тачке" на месту које би се могло назвати — из навике „глава." Те две тачке у стању су да преламају зраке светлости , и ваљда тиме да оеећају негато ономе слично , гато се код вигаих животиња гледање зове : око је, јога у опсегу кичмењака , већ редуцирато на свој принцип. И од сад ћемо имати чегаће прилике да напомињемо овакве недоетатке, док не дођемо до посматрања најнижијих класа, животиња где је моћ гледања са свим угагаена или је никад ни било није и са њеним исчезнућем предохрану тела вргаи само једино — пипање. С тим смо свршили преглед ока код савргаенијих животиња, које ее зову кичмењ&ии. За овом „половином" сљедује друга, која истина неиа она савргаенства, која имају животиње из прве половине, кичмењака , али које бројном мложином и различногаћу облика далеко превазилазе довде познате животиње и обухвата у себи II Коло Безкичмењаци, с подразделима (круговима): чланконоге, црви, мекушци, бодљокоже, безутробњаци и праживотиње, од којих прва два круга , чланконоге и црви, по својој грађи сачињавају тип зглавкара. (агИсиШа).