Просветни гласник

О К О У ж и

Е О Т И Њ А

223

1. Члапкопоге Са особитом грађом и бројем својих ногу, ове животиње чине засебну целину, тачно дељиву од црва. А и по грађи свога ока , ове су животиње врло интересантне и готово јединствене у целокуином царсгву животиња. Деле се на : инсекте , стоноге, пауке и раке. Еод свију инсеката на предњем телу стоји глава. На глави десно и лево два, сразмерно врло велика ока. С тим што рекосмо „два ока" није исказано све што одликује инсекте од других њима подобних или неподобних животиња. У млогих инсеката очи — лупом посматрате — изгледају глатке и на површју њиховом нема ништа (нижесљедећем подобно) да се примети. То су тако зване иросте очи (осеШ). Млого пак више су заступљени код инсеката очи са мрежастом површином (рожницом !) чију ћемо грађу даље разложити. Такве очи зову се (( Фасетирате" или мрежасте; ајош и сложене очи (осеШсотрозШ). Унутарња гра^а ових је очију сљедећа : Голим оком, а још тачније кроз нешто увеличавајућа стакла, види се да је СФерична површина (рожница) ока код инсеката особено мрежасга, тако да преграде или мрежице личе на преграде у саћу у трмкама, т ј. цело је око састављено из млого пољица, која су правилног шестоугла. Оваки спољашњи изглед ока није случајан или привидан: он се пренаша и у унутрашњост ока код инсеката. Испод сваког тог пољица од 6 углова продужава се, на подобије цевчице или штапића (призма од 6. страна) сваки за се одвојен делић целога ока, тако, да око у унушрагањости није једна шупљина, но скуп цевчица, које су на подобије зрака једна поред друге поређане: врховима својим допиру до новршине, а основицама својим стоје ти стубићи на живцу, који је за све један. Око дакле није ни унутра ни споља једноставно: сваки тај штапић преставља засебно окце, а сви опет уједно једно доста велико око. Ерој ока код инсеката може се најбоље представити или сликом коју видимо на саћу медном, или кад неко узме пуно цевчица од трске и једну поред друге стави: из једне се не може у другу; тако је око код ин-

секата. Оваки тај делић ока за себе прима светлост од једног делића предмета: сви делићи ока (ваљда !) приме тек целу слику и тада — инсект види. А о способности гледања у инсеката не треба млого доказа: свак од нас зна да су оне врло обозриве, хитре и плашљиве животињице, којима је се — благодарећи њиховом огатром виду — тешко и примаћи, а камо ли их и ухватити. Око, у оваквом савргаенсгву, мора да им замењује друга чула, која су, осем пипања врло проблематична. Инсекти без сумње чују, то је се лако уверити, (а и „мирисе" осете добро), али чиме они чују и где им је њихов акустички апарат „до сад је се код врло мало инсеката могло доказати, а јога је чудноватије, да тај апарат (за слушање) никад није на глави смештен." <—Можда, да им у томе трахеје или ваздушни каналићи у задњем делу тела (абдомен) чине извесну услугу; јер ту је ваздуху олакшат ириступ. —- и Стоног а° има доста. Оне се одликују множином ногу, да другим народима и број „сто — " није био довољан, но их је назвао „хиљадоноге" (тшпороДа). У главном, по свом тину личе на црве и на сваком делу тела (прстену) имају или по две (једну десно и једну лево) ноге или по четири (две и две). Отуда им и име. Стоноге слабо имају сложене или оасетирате очи, какве смо код инсеката познали. Мећу тим у њих су тако зване „нагомилане очи" (осеШ соп§те§а1л), т. ј. више очију за се, као и у сљедећих, и број им се мења од 4—8. Пауци, који су на очи у млогоме слични с инсектима, разликују се од њих у грађи и положајем очију. Код правих иаукова (а ту спадају и агасћш<1е и шкорпије), очи су на површини (рожнице) просте т. ј. нефасетиране. Али их има више на број. Једно око за се посматрато има ове делове: озго велико сочиво, које заузима целу повргаину ока. Под сочивом су тек кристални штапићи, какве смо код инсеката видели! У скорпија има два ублизу стојећа ока, а с обе стране има још 2—5 очица. Дугоноги пауци (ороНопез) имају 3—4 ока. Прегљеви (асаппа) где спадају сировци, шугавци и крље имају опет по два ока, изузев међу њима