Просветни гласник

258

ДЕСЕТНИ РАЗЛОМЦИ

двлова, т. ј. све на 10 и 10 аута мање и мање делове. Овде дакле нема (половина) , трећина, (петина), шестина и т. д. већ само десетих, стотих, хиљадитих и т. д. делова. II Писање десетних разломака 1. Напиши: 7 хиљадитих делова жетра (7 милиметара). (У 1000 м.) Тако би се то написало по начину просгих разломака; но десетни разломци не пишу се тако већ по начину писања целих бројева. На прилику у овом броју: 6666 свака ци®ра друго нешто значи. 6 на првом месту (с десна на лево бројећи) значи 6 јединица; 6 на другом месту значи 6 десетица, и веће је 10 пута од 6 јединица; 6 на трећем месту значи 6 стотина и веће је 10 пута од 6 дееетица и т. д. Као што од јединица на лево иду ци®ре, које су све по 10 пута веће једна од друге, исто тако могу иза јединица на десно долазити ци®ре које ће бивати све по 10 пута мање једна од друге. И тако на првом месту иза јединица доћи ће десетине (које су десет пута мање од јединица — целина), на другом месту стотинити, на трећем хиљадити, на четвртом десетохиљадити и т. д. делови. Да би се знало, докле су целине, а одакле почињу делови, треба нечим, н. пр. запетом или тачком, одвојити једно од другога. Н. пр. 333, ззз. (Целине се обично пишу крупнијим, а делови ситнијим ци-

2. Напиши у облику десетног разломака —/ 1000 . (Ако овај разломак раставимо на саставне делове, онда ћемо имати : 300 / 1000 + 400 /; ооо -ј5 /,000 -ј- 6 / 1000 - Ако сведемо на простије облике ове разломке, онда ћемо имати: 3 целине, х / 10 , У 100 , е / 1000 = 3, 45б). Како се пишу дакле десетни разломци ? ( Ако има целина, оне се одвоје заиетом, а иза њих на десно долазе делови, и пиш« се само бројитељ, т. ј. колино има делова, а именитељ није иотребно иисати, иочем једно место иза целина значи десетине, два места значе десете, три места стоте делове и т. д.). 3. Како би се написало У 100 ? (Ту нема ни једне целине; на месту целина ставиће се дакле

0; ту нема ни једне десетине, јер тек 10 стотих делова изноее једну десетину; ставиће се дакле нула и на месту десетина; и тако У 100 написаће се у облику десетног разломка овако: 0,0 9). 4. Како ће се написати 3 / 10000 ? (Ту нема ни једне целине; нема ни једне десетине, почем тек хиљаду десетохиљадитих делова износи једну десетину; нема ни једног стотог дела, јер 100 десетохиљадитих делова износи један стотинити део; нема ни једног хиљадитог дела, јер 10 десетохиљадитих делока износи један хиљадити део; има само 3 десетохиљадита дела; и тако '/ 0000 написаће се у облику десетног разломка: 0 ,оооз.

5. Напиши

у иолику десетних разломнка: V V V 13 / 6 / IV 21 V 3 / 10' /10? /100' 100' /1000' /1000? /]000 ' /10000? 13/ 213, 5111 у 7, 15 318, /10000? /10000? /10000' /1000000? /1ОООООО? /1000000? ■2555 5 , /10

1000000 * 6. Кад хоћемо да наиишемо неки десетни разломак у облику иростога разломка, онда треба изаставити десетну заиету (тачку). иа целине — ако их има —- и десетни разломак наиисати као бројитељ, а за именитељ ставити оно што треба. Н. пр. напиши у облику простог разломка 12,58 4. Ово се изговара: 12 целина и 584 хиљадигих, или: 12 хиљада и 584 хиљадитих. Према овоме и написаће се: 12584 , /1000* 7. Напиши у облику обичних разломака: 0,7; 0 ,оз; 0 ,оо8; 0 ,ооо5; 0, 00001; 0, 0000004; 0 ,15; 0 ,о2б; 0 ,5613; 4 ,0350.1; 11 ,1010101; 0, 00045. III Изговарање десетних разломака 1. Напиши у облику просгог разломка : 848 стотих делова. ( 84 /, 00 ). Раствори тај разломак на саставне делове. ( 80 % 0 + 40 / 100 + 8 / 100 = 8 +/ 10 + У 100 ). Из овога се види , како треба изговарати десетни разломак. Ако има целина,оне се ирво изговарају, иа онда свако место за се , т. ј џ десетине за се з стоти делови за се, хиљатити тако исто и т. д. 2. Напиши : Пет хиљада, шесг стотина и седамнаест хиљадитих делова. (5 ,6 17). Дакле, десетни се разломци изговарају и тако, као што је овде задато, т. ј. да се уједно узму и целине и делови, иа изговоре као један број,