Просветни гласник

23*

дес Е тни р

а 3 л 0 м ц и

259

а на иослетку да дође именитељ који треба ирема иоследњој цифри. 3. Напипш : Двадесет и пет хиљада , седам стотина, осам десет и четири стота дела. (2 5 7, 84 ). Како се то изговара ? (257 целина и 84 стота дела). Десетни се разломци изговарају дакле још и тако: иелине за се а разломак сав у једаниут за се, с именовањем именитеља ирема иоследњој цифри. 4. Напишите : 14 хиљада , 7 стотина и 35 десетохиљадитих делова. (Почем је именитељ 10.000 то ће се написати 1 ,4 7 35). 5. Напишите: 35 хиљадитих делова; 78 хиљадитих; 14 сготих делова; 16 десетохиљадитих; 5689 стотих; 14 милијунитих делова. 6. Десетни разломци изговарају се дакле на три начина. Који су то ? IV Мењање облика десетних разломака без промене вредности 1. Колико сантиметара износи 7 десиметара? (70 см.). 2. Колико милиграма чини 6 десиграма ? (600 мг.). Колико милиграма чини 7 сантиграма ? 3. Колико стотих делова треба за 4 десетине ? „ хиљадитих „ „ „ „ „ „ десетохиљад. „ „ „ „ „ „ милијунитих „ „ „ „ 4. Које је веће: 0, 8 или 0, 8оо ? (Све једно је). По чему? (За 0 ,8 треба 0, 8оо за то, што за 0, 1 треба 0,1 оо). 5. Колико треба милиметара за 7 десиметара ? (700 мм.). По чему ? 6. Које је веће 0,7 или: 0,70 или: 0,7оо или: 0,7ооо ? 7. Које је веће: 50 сантимегара или. дееиметара ? 8. Вредност десетног разломка не мења се, ако му се с десне стране дода једна или више нула. Ово је правило слично с оним правилом код простих разломака, по коме се може и бројитељ и именитељ једним и истим бројем помножити или поделити, а да се вредност разломка не про-

мени. Додавајући с десне стране десетном разломку једну или више нула, ми увећавамо бројитељ 10, 100, 100о и т. д. пута, а у исто време мењамо и именитељ, јер и он не оетаје исти, већ је и он 10, 100 и т. д. пута већи). 9. Према овоме може се свака целина представити у облику десетних разломака. Н. пр. 8 целина чини колико и : 8 ,0; 8 ,оо; 8, ооо, и т. д. 10. Исто тако према овоме излагању може се више десетних разломака, који немају заједничког именитеља, довести на разломке с једнаким именитељем. Треба само она месга којих нема попунити нулама. Н. пр. 3,7; 5,1-2; 8,0154; 0,013. Еад се начине једноименим, онда ће бити : 3 ,7 =3 ,7000; 8 ,0154 = 8 ,0154. 5, 12 =5 ,1200; 0 ,013 = 6 ,0130. У Мењање вредности десетних разломака 1. Колико је : 10 пута по 5 ,6? (10 пута по 5 целина = 50 целииа; 10X6 дееетина = 60 дееетина = 6 целина; 50 целина 6 цел. =56 целина). 2. У мене има, 6,2 5 динара, а у мога брата 100 пута толико. Колико је то ? (100 пута по 6 дин. = 600 дин; 100 X 2 десетине = 200 десетина = 20целина; 100X5 стотих = 500стотих= 5 целина; 600 дин. -ј- 20 дин. -)- 5 дин. = 625 динара). 3. Колнко је 10 пута по 8,2 4 ? (10 X 8 цел. = 80 цел:; 10X2 десет. = 20 десетина = 2 целине; 10X4 стота дела = 40 стотих делова = 4 десетине; свега 82, 4 ). 4. Шта се види из досадањег рада? (Види се ово : Кад се десетни разломак множи с 10, онда у ироизводу излазе исте цифре , које су и у множенику , само што се десетна заиета иомери за једно место с лева ка десно. Кад се множи са 100, онда се десетна заиета иомера у ироизводу за два места на десно). 5. Исто тако кад 6и се десетни разломак множио с1000, 10000 и т. д., десетна би се заиета иомакла у ироизводу за три, четири и т. д. места на десно.