Просветни гласник
260
Д Е С Е Т Н И
РАЗЛОМЦИ
6. Еолико је : 1000X4,о? (400). 1000X4,2? (4200). 1000 Х4,02? (4020). 1000X4,002 (4002) Шта се види овде ? (Види се-то: у ироизводу се аоауњавај-у нулама она места, којих нема у множитељу, и то разуме се, ирема величини множеника). 1. Један свилени конац тежи на теразијама 0,ооо5 Кг., а један канап тежи 10 пута толико. Колико је тежине у канапу ? (10Х 5 / 0000 = 50 / 10000 = 5 /1 ооо = П ,п0 5). 8. Један човек ила дневног приход 6,75 дин., а други има 100 пута толико. Колики је приход тога другог човека ? (100X6 дин. = 600 дин.; 100X75 стотих = 7500 стотих = 75 целина; 600 + 75=675 дин.). 9. Једна животина може да угине од 0,ооо9 литра отрова, а другој треба 100 пута толико па да угипе. Колико треба отрова тој другој животињи? (100 Х 9 / 0000 = 90 °/ 0000 =0, о 9 л.) 10. Један парче евиле износи 13,ч05 м., а у једном дућану има 1000 толиких комада. Колико је то свега ? (1000X13 м. = 13000 м.; 1000Х/ 1ООО =5 м .; 13000 м. + 5 м. = 13005 м ).
11. Колико износи десети део од 24,5 дин.? (У 10 од 24 дин. = 2%, дин. = 2,4 дин.; ^ 0 од 5 / 10 = б / 100 = 0,05 дин. свега : 2,/»5 дин.). Еао што се из овог прпмсра види, у ксличнику излазе исте цишре које су и у дељенику, само је количник 10 пута мањи од дељеника т. ј. место две цнФре целина, остала је као целина само једна циФра а друга која је била на месту јединица претворила се у десегине, као што су се опет и десетине претвориле у стоте делове. Кад се дакле десетни разломак дели с 10, онда се у количнику десетна запета помиче за једно место на лево и с тим је извршена деоба. 12. Колики је стоти део од 245,з ? (Стоти део од 245 целина износи 2 целине и 45 стотих делова, а стоти део од 3 десетине изноеи 3 хиљадита дела. Дакле, стоти део од 245,з = 2 ,4 5 3). Као што се одавде види, десетни се разломци деле са 100, кад се десетна тачка иомакне за два места на лево. IIсто тако има с,е десетн а заиета иомерити за 3, 4, 5 и т.
д. места, ако се десетни разломак дели са 1000, 10000, 100000 и т. д. 13. Један човек има. месечно 485, 2 дипара прихода, а троши недељно 10-ти део од тога ; колико ће потрогаити за месец дана ? (485/ : 10 = 48,52; 48,52 X 4 = 194,08 дин.). ^4. Колеко износи десети део од 0 ,4 5 ? (Хо °Д 4 /оо0,0 4 5). 15. У једном леку има 0,оз л. отрова, а у другом има 10 пута мање. Колико је отрова у другом леку ? (0 ,оо2 л.). 16. Колико износи стоти део од 5,05 ? С/,00 ОД 5О /;оо= 5О /1Оооо = 0 / 15 °5). 47. Колики је 1000-ти део од 0,7; 0,07; 0,оо7 ? (0,ооо7; 0,оо-по7; 0,000007). Из овога се види, како се у количнику морају иоиуњавати нулама она места којих нема у дељенику, кад је делитељ 100, 1000, 10000 и т. д. 18. У мене има од неког метала 86,75 Кг., а у мог брата има 100 пута мање. Колико је од истог метала у мога брата? (0 ,8675 Кг.). 19. Један свилен конац тежи 0,1 грама, а други један 1000 је пута лакши. Колико тежи тај други конац ? 20. Колико је пута лакши један грам од једног килограма, тошко је иута лакпш један милиграи од 1 грама. Колико је пута лакши 1 милиграм од једног килограма ?
21. На колико се начина може променити вредност десетном разламку ? (На два начина). Који су то ? (Множењем или дељењем). Којим бројевима? (Само с 10, 100, 1000 и т. д.). Вашто се то не чини и с другим којим бројевима, н. пр. с 2, 3, 4 и т. д. ? [За то, што у том случају именитељ не би осгао 10, 100, 1000 и т. д., т. ј. цео разломак не би задржао свој прводитни десетни облик, већ би у уменитељу морало бити н. пр. 20 (200, 2000 и т. д.) или 30 (300, 3000 и т. д.) или 40 (400, 4000 и т. д.) и т. д.]. 22. Кад ће се увећати вреднозт десетном разломку ? (Кад се буде множио с 10, 100,1000 и т. д.). Шта ће бити онда с целинама, ако их ина уз десетне делове ? (Биће 10, 100, 1000 и