Просветни гласник
2б2
извештај чачанске нијке гимна зије
важити за средње школе, нредавати земљопис, у којим разредима и са кодико часова, јер се према хоме мора и програм удесити. Дакле док се не утврди наставаи пдан за земљопис, дотле се неће моћи ни израдити захтевани програм. Чдан одбора г. Ђорђевић, донуњујући извештај нрвога реФерента помиње, како би лако било паписати програм за земљопис, кад би се исти тражио са гдедишта науке, ади је овде питање како треба удесити земљопис за наше придике. Према томе треба знати , хоће да се земљоиис учита само у нижој иди само у вишој иди најзад и у нижој и вишој гимназији, па ће се тек онда моћи датн писцу упутство: шта ће да пише, како ће да иише и кодико ће да пише. Усдед овога реФерата Савет оддучује :
Да наставни одбор уз прппомоћ г. г. М. Зечевићг и Јов. Ђор1)евића на основу својих мисди о наставном пдану састави и програм за геограФију. V Потпредседник у име г. Миннстра просвете иита Савет: да ди се г. Љубомир Миљковић , који се учпо на университету јенском, може ноставита за нредавача немачког језика у средњој шкоди. Потпредседник је поменуо и ту окодност да је ведика оскудица у предавачима за стране језике. Савзт је на основу закона о ванреднпм предавачима од 18 Сеит. 1871 год. решио : да се г. Љубомир Миљковић може поставити за ванредног предавача немачког језика у средњој школи. Пошто је дневни ред иси,рнљен, потпредседник је закључио састанак.
и: 3 В Е 1X1 Т ^ Ј" ДИРЕКТОРА ЧАЧАНСКЕ НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ 0 СТАЊУ ШКОЛЕ ЗА 1879 —80 ШКОЛСКУ ГОДННУ
Госа. министру аросвете и црквених аослова, По наредби г. Министра од 17 МаЈа ов. год. Број 2273 потаисани има часг ноднети учтиво следећи извештај: I — Сви су наставници чач. ниже гимназије у почетку школске годиие поднели своје програме, које је проФ. савет прегледао и но њима су своје предмете предавали. Подвесени програми палазе се у канцеларији чач. ниже гимназије. II — 1, Наука Хришћанска. Историја црквена у I разреду свргаена је око половине месеца Анрила. Катихизис у II и III разреду свршен је у Априлу, а Историја цркве у IV разреду свршена је у почетку Маја. За тим је наставник у свима разредима иредмеге нонављао, поједина места објашњавао и допуњавао. 2, Сриски Језик. У I, II и III разреду предмети су свргаени пред иснит и нису понављани. У IV разреду старо-еловенски свргаен је на неколико часова пред испит а после је насгавник пропитивао ученике. 3, Немачки језик. Предмет је свршен у I разреду у почетку Марта, У II, III и IV свргаени су предмети око половине Априла. За тим је наставник предмете понављао и местимице допуњавао с обзиром на практична усмена вежбања.
4, а) Земљоиис. У I разреду свршен је у половини Марта, а потом је наставник понављао и објагаљавао тежа .месга из предмета. У II и III разреду свршен је предмет на крају Анрила а после је иредмет понављан и ученици су пропитивани. 6) Историја Срба свршена је на крају Априла, за тим је предмет због кратког времена ноновљен у кратко. У понавллању наставник је објагањавао јога довољно непозната Факта у овоме предмету. в) Историја оишта свргаена је 10 Маја, за тим је наставник пропитивао из предмета важније сгвари, јер се сав предмет због свога просгранства није могао поновити. 5, а) Минералогија свргаена је у Априлу, потом је предмет допуњаван и ученици су пропитивани. Последњих 10 часова сав је предмет поновљен. 6ј Ботаника и Зоологија свргаенесу упочетку Маја а потом су ученици пропитивани и предмет допуњаван. в) Физика је свргаена на крају Маја и поновљени су само важнији закони. г) Хемија је свргаена око половине Маја и предмет се није могао поновити. 6, а) Космографија свргаена је у половини Маја и предмет је у кратко поновљен. 6) Практична Геолгегријасвргаенаје на крају Марта. Три пут је понављана с практичним радом.