Просветни гласник

ДЕСЕТНИ Р

А 3 Л О М Ц И

295

Писмено 11. 0,з X 3 = 0,9 0,оз X 3=0 ,09 0 ,0(13 X 3 = 0 ,009. Као што се одавде види : у ироизводу излазе онакви исти делови, какви су задани у множенику. То се друкчије каже и овако: колико десетних места има у множенику, толико их је и у ироизводу. 12. 0,5Х8= 5 /, о Х8= 4 %=40,5x24=^X24=^=12. 0,5 X 244 = 5 | 10 Х 24-4= 1220 / 0 = 122. По начину рада простих разломака решили смо ова три задатка у тачки 12. Тиме смо хтели јасније ноказати, како у нроизводу исгина излазе десетине, које су задате у множенику, но почем оне износе неколико пута по онолико колико треба за потпуну целину, то и у производу морају наравно бити саме целине. Иначе множење у оваквим случајевима вршиће се уобичајеним начи. ном. Н. пр. 0,75X8 = ? 0,73 X8 = 75 ст. д. х 8=600 ст. дел. =6 целина. Или : 0,75 Х8 = ? 0 ,75X8 = 6,00 = 6, 13. 0 ,2 5X85=? 25 Х85— _2о_Хј^к) __ 2125 | _2р Лоо Л $0 1 00 1100 Или: 0,2 5 X 85 = 25 X 85 =21,2&. По начину рада који је утврђен за множење простих разломака целинама, могу се и овакви десетни разломци решавати. И таквим начином најбоље се увиђа, како у производу доиста излазе онакви исти делови, какви су задани у мпоженику. Што се тиче целина, оне — и ако нису задане у множенику -— морају излазити у производу, једино услед тога, што је множитељ као цео број толико велики, да у производу осим делова даје и још по коју целину. Иначе, за множење оваквих задатака постоји познато правило: Десетни се разломак множи целинама, кад се десетни разломак иомножи целим бројем без обзира на десетну заиету у множенику, иа онда у ироизводу одвоји са десна на лево онолико цифара, к о-

лико у множенику има десетних места. Што иреко тога на лево остане, то су целине. 14. Исго се тако ради, ако су у множенику задате и целине поред делова. Н. пр. 245 ,8и Х «= (245 X 6) + X 6 = (245 X 6) + 1470 + "«и = 1470 4 ,884 = 1474 ,884. Или : 245 ,8 14 245 ,8 14 X 6 = 6__ 1474 ,884 Према свему, може се за множење свију десетних разломака целинама утврдити једно правило : Десетни се разломци множе целинама као и обични бројеви, само се у ироизводу мора одвоЈити онолико десетних места, колико их је задато у множенику. (На случај, да та десетна места у производу буду састављена из самих нула, морају се .избрисати, јер после це-

немају вредности).

15. Помножи:

0 ,0007 X 9 = ?

0 ,0015 X

14=?

0,ооо9 Х25 = ?

0 ,0048 X

99 = ?

0 ,45 X 6 = ?

0 ,0 4 5 X

6 = ?

0 ,218 Х55 =?

0 ,0218 X

55 = ?

8 ,5 Х24 = ?

8 ,05 X

24=?

14 ,23 X 9 = ?

14 ,23 X

95 = ?

6 ,508 X 7—?

6 ,508 X

74=?

19 ,0008 X 9=?

19 ,0008 X

999=?

254 ,1035 X 7=?

1870 ,0305 X

24=?

ДРЈГА ВРСТА ЈРазл омци разл ом цима У с м е н о 1. За 1 оку меса плаћено је 0 ,8 динара; колико ће се платити за 0,5 оке? (Кад се за 1 оку плаћа 0 ,8 динара. онда за 0,5 оке, т. ј. за оке, мора се нлатити половина од 8 дееетина, т. ј. 4 дееетине. Или другчије : кад се за 1 оку плати 8 десетина динара, онда за 1 десетину оке мора се платити 10 пута мање, т. ј. 8 стотих делова динара; а за 5 десетина платиће се 5 пута толико, т. ј. 40 стотих делова или 4 дееетине динара). 2. У једно буре може да стане 0,7 5 Ел. вина. Колико ће стати у 0,з тога бурета ? (Кад свсга